Неслога угрожава Бошњаке повратнике

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Бошњаци повратници у Републику Српску налазе се у „истом економском и социјалном положају као и домицилно становништво”, каже потпредседник Републике Српске Енес Суљкановић и додаје да ипак повратници много теже долазе до запослења јер је укупна економско-социјална ситуација у БиХ веома лоша.

„Нажалост, досадашња пракса била је да се додељују фрезе, пластеници, краве, трактори... Апсурдно је то што су они те машине користили и наплаћивали своје услуге својим истомишљеницима и осталим мештанима. Нико није гледао шта је стварно неопходно за добробит целокупне заједнице већ су само појединци имали интерес. Зато нам и јесте стање какво сада имамо”, упозорава Суљкановић. „Са политичке стране, велики број повратника је ангажовано у неким од политичких партија, већином оних чије је седиште у Федерацији БиХ, како би много лакше обезбедили средства својим заједницама за одрживи повратак. Са безбедоносне тачке гледишта, добио сам информације из скоро свих општина које сам посетио у РС да у већини општина није ни било безбедоносних проблема.”

Одговарајући на питање колико се Бошњака вратило у РС, Суљкановић каже да нема тачне податке, али да је уверен да се 90 одсто вратило од свих оних који желе да се врате. „Већина нема намеру да дођу на своја огњишта јер су обезбедили егзистенцију у местима садашњег пребивалишта у БиХ или у другим државама, или немају храбрости да учине тај корак јер нису стечени услови за одрживи повратак. Мислим да је понајбољи повратак остварен на подручју општина Добој, Зворник и Приједор.”

„Ја сам као потпредседник РС већ покренуо иницијативе које су много помогле повратницима у РС. То се посебно односи на законе у ФБиХ који су били дискриминишући за повратнике у РС јер су губили права на здравствено, социјално, инвалидски и мајчински додатак и остале надокнаде шест месеци по промени места боравка”, каже Суљкановић. „Због тога велика већина повратника није мењала личне карте већ су становали у РС, а задржавали лична документа ФБиХ како би задржала та права. Баш због тога још увек немамо праву слику повратка, како у РС тако и у ФБиХ.”

Према његовим речима, да би се положај Бошњака у БиХ поправио неопходно је прво да се ФБиХ више посвети повратницима, посебно кроз одређене прописе.

„Треба више радити на политичком јединству свих Бошњака у РС јер због неслоге међу политичким опцијама нема простора за договор и заједнички наступ за квалитетније представљање заједнице у целини. Нажалост, још увек превладавају лични интереси”, истиче потпредседник РС.

Упоређујући положај Бошњака у РС и Срба у Федерацији БиХ, он сматра да су Бошњаци у РС у повољнијем положају јер, како тврди, „код запошљавања у РС много више се води рачуна о пријему у радни однос несрпског становништва”.

„Позитиван пример је Добој где је у општинској администрацији запослено нешто више од 30 Бошњака и Хрвата. Нажалост има примера где нема нити један запослени Бошњак”, каже потпредседник РС.

Боро Марић