Високи савет судства против силе закона

У одлуци о усвајању жалби више од стотину неизабраних судија, Уставни суд је посебну пажњу посветио саставу Високог савета судства (ВСС) и начину на који је обезбеђена већина гласова за доношење одлука о приговорима.

Уставни суд је утврдио да је незаконита функција члана ВСС-а из реда професуре, др Предрага Димитријевића. Томе је посвећен знатан део образложења одлуке.

Агенција за борбу против корупције донела је 9. децембра 2010. године решење којим је утврђено да је др Предраг Димитријевић на функцији декана Правног факултета у Нишу и да је прихватањем друге функције поступио супротно Закону о Агенцији за борбу против корупције, због чега му функција члана ВСС-а престаје по сили закона. Професор је уложио жалбу против овог решења, али је агенција ту жалбу одбила као неосновану 9. марта 2011. године.

Народна скупштина није прихватила предлог за престанак функције професора у ВСС-у. Будући да је Народна скупштина изабрала професора за члана ВСС-а, једино она може да донесеодлуку о престанку те функције. Уставни суд сматра да је већ самим доношењем решења Агенције за борбу против корупције „објективно доведена у питање непристрасност овог изборног члана Високог савета судства”.

„Због тога ни овај члан Високог савета судства није могао учествовати у раду ВСС-а и одлучивању о поднетим приговорима. Ради отклањања сваке сумње у непристрасност др Предрага Димитријевића, он је сагласно Пословнику ВСС, морао бити изузет из учешћа у разматрању и одлучивању о приговорима неизабраних судија”, наведено је у образложењу одлуке Уставног суда.

Само изборни чланови из реда судија могли су учествовати у одлучивању о приговорима неизабраних судија, закључио је Уставни суд.

„Претпоставка стручности, оспособљености и достојности у поступку преиспитивања може се сматрати обореном само под условом да је најмање шест чланова сталног састава ВСС-а из реда судија са сталном судијском функцијом, који нису били и у првом саставу ВСС-а, гласало да се одбије приговор. Уздржани глас не може се сматрати гласом за одбијање приговора”, наведено је у образложењу.

Уздржани гласови припадали су члановима ВСС-а по положају, а то су министарка правде, председник скупштинског одбора за правосуђе и председница Врховног касационог суда, али право гласа није могао имати ни члан ВСС-а из редова адвокатуре, јер је он био и у првом саставу овог тела, које је спровело општи избор судија.

„Не постоји решење ВСС-а којим се ове особе изузимају из рада и одлучивања о приговорима. Наведене особе биле су присутне на седницама ВСС-а на којима се одлучивало о приговорима и чиниле су кворум за рад ВСС-а, а приликом одлучивања су се уздржавале од гласања”, наводи Уставни суд.

Међутим, ни то нису сви разлози који су пред Уставом и законима оборили дванаестомесечни рад ВСС-а. Било је проблема и са изборним члановима из редова судија. Један од њих је, у току поступка одлучивања о приговорима, изненада притворен, јер је против њега покренут кривични поступак. ВСС је наставио рад са једним чланом мање, јер је судија Благоје Јакшић суспендован, па није могао бити замењен другим чланом. Убрзо потом, други изборни члан из редова судија, Милимир Лукић, подноси оставку.

Са само четири изборна члана из редова судија, ВСС је крајем новембра прошле године покушао да настави рад, тако што је кворум обезбеђиван присуством чланова по положају, а право гласа је противно закону дато члану из редова адвокатуре, који је био и члан првог састава ВСС-а.

Тек избором новог члана из реда судија, у марту ове године ВСС наставља рад, али ни то, према ставу Уставног суда, није било довољно за легитимно одлучивање.

Сада се поставља питање легитимности и још више питање ауторитета Високог савета судства. Зашто ВСС није правовремено отклонио све сметње и сумње? Да ли је још почетком 2011. године могао бити изабран други члан из редова професуре, од толико професора правних факултета, који не би био у сукобу интереса због две јавне функције? Да ли су високи државни органи, пре избора чланова ВСС-а, могли да знају за постојање сумње или индиција да је Благоје Јакшић можда учинио кривично дело пре 13 година или је заиста ухапшен само зато што се залагао за повратак већине неизабраних судија?

И коначно, да ли је, после свега, могла бити озбиљније схваћена оставка судије Милимира Лукића?

– Верујем да ће доћи дан када ће постојати потпуно јасна и прецизна правила и процедуре за избор и напредовање, али и разрешење носилаца судских функција, на основу којих ће најчеститији и најобразованији кадрови моћи да буду бирани у судове, а потом само на основу остварених резултата, досегнуте достојности и ауторитета моћи да напредују у судској хијерархији. Такође, желим да верујем у дан када ће ВСС све напред речено обезбеђивати као свој најважнији принцип и када ће помно бдети да се ни на који начин и од било кога не утиче на независност и самосталност судија и судова. Тиме би засигурно били стечени ауторитет, поштовање и поверење грађана у судове и судије и обезбеђена непристрасна примена закона – рекао је тада за „Политику” судија Милимир Лукић.

У тексту оставке навео је да су чланови ВСС-а преко ноћи мењали своје мишљење и да нису вођени записници са седница.

Нико у врху власти, ни судске, ни извршне ни законодавне, чији су представници били чланови ВСС-а, није ни на који начин реаговао на ову оставку.

Александра Петровић