Високи савет није уважавао општа правна правила

Евидентно је да су у реформи правосуђа учињене грешке па она очигледно није дала жељене резултате. Сада се, после одлукa Уставног суда, да би исправили грешке и кренули даље, мора доста тога урадити. Морамо другачије регулисати начин избора чланова Високог савета судства јер постојећи не обезбеђује гаранције независности члановима овог тела. У пракси се показало да чланови савета очигледно нису сматрали да су одлуке о неизбору незаконите, супротне свим стандардима, па и логици. Не може се рећи да закон није прописао да се одлуке о неизбору могу донети, па потом да не морају да садрже образложења. Сваки грађанин зна да ако се одлучује о нечијем праву – мора да постоји одлука о томе и образложење те одлуке. Против сваке одлуке постоји право жалбе. Високи савет у одлукама о реизбору судија није уважавао општа правна правила.

Да бисмо отклонили грешке због исхитрених одлука о мрежи судова и лоше систематизације, нужно је донети нов закон о седиштима судова. За Србију то је веома важно, јер нисмо ништа учинили да сви грађани, у малом месту, или Београду, Новом Саду, могу добити судске одлуке у истим роковима. Сада судије одређеног степена у Београду имају и по хиљаду предмета у раду – и по десет пута више од судија истог степена у другим градовима. Реформом нисмо добили одговарајућу мрежу судова нити је одређен потребан број судија да бисмо добили ефикасно и квалитетно судство.

Србија се не може поредити са земљама у којима постоји низ других институција с надлежностима суда, а и зато што је наш менталитет такав да имамо у просеку много више парница по становнику. Број предмета одређује и потребу за бројем судија који ће обезбедити ефикасност. Мрежу судова морамо прилагодити реалности, али и донети законе који ће обезбеђивати заштиту права грађана и мимо суда.

Преостаје нам зато и доношење нове систематизације, и то како према потребама, тако и према могућностима. Мада бисмо ми волели да имамо суд у сваком малом месту, што не могу да финансирају ни много богатије земље. Али правно-политички разлози намећу и враћање судова у нека мања места.

Судије ће бити враћене на посао и мислим да је то у реду. За судију, као и за сваког другог грађанина ове земље, постоји поступак који мора бити законит кад остаје без посла. Међу њима биће и оних који немају потребан квалитет за рад у суду, али нема их много. За оне за које заиста постоје докази да не завређују функцију судије, постоји поступак за разрешење. Не смемо бежати од разрешења, кријући се иза реизбора без критеријума, који је под великим утицајем политике, нарочито у мањим срединама. Показало се да изгласани спискови судија нису били у складу с квалитетима него са жељама власти и партија. А критеријуми за разрешење постоје, само их треба применити.

Треба променити начин избора чланова Високог савета судства као и Закон о мрежи судова, али то се не може урадити за десет дана јер ,,нам је тако нешто потребно”. Не смемо правити нове грешке па на брзину доносити нове одлуке. Да бисмо после дугогодишњег урушавања правосудног система дошли до новог квалитета потребно је време, а не акција за три дана. Цео тај посао морамо урадити веома квалитетно. Морамо пре свега утврдити какво је стање у судовима и направити пројекцију онога што ће нам се дешавати у периоду који је пред нама. У земљи у којој је велика економска криза расте број предмета одређене врсте, а ту мислим пре свега на радне спорове, породичне итд. На основу постојећег стања и пројекција онога што нас очекује, морамо усвојити нову мрежу и систематизацију.

И наравно, треба променити процесно законодавство. Постојеће не ретко, због ефикасности запоставља заштиту права. Спор и неефикасан рад је за грађанство велика мана судства. Али не можете сад зарад брзине занемарити квалитет. Хиљаде грађана је изгубило право на стечене правне лекове, ревизије и жалбе. Не можете да бисте постали ефикасни рећи: ,,Ево, завршили смо толико предмета”, а предмети су завршени тако што је број окончаних предмета повећан на рачун неостварених права странака.

Како се онда изборити против спорог и неефикасног судства? За то је потребан адекватан број судија и судова и рад на њиховом квалитету. После година рада и усавршавања, добили смо судије који имају специјализована знања. То су судије за породичне спорове, судије које се баве ауторским правима, специфичним знањима у кривичној материји итд. Десило се, међутим, да неки од тих судија нису изабрани током реизбора! Њихова знања се не могу занемарити, тако ће повратак тих квалитетних судија са добром мрежом судова довести до жељених промена.

То би требало да буде квалитетан, добро осмишљен посао, без експеримената и без претеране брзине. Не можемо за десетак дана направити реформу било чега, а не судства.

Судија Врховног касационог суда