Учио сам велемајстора да компонује

О покојном Светозару Глигорићу као шаховској легенди зна се готово све. О његовом свакодневном животу током последње деценије говори композитор Бранислав Пиповић, који је славном велемајстору давао часове музике и помогао му да изда албум.

С јесени 2004, преко заједничког познаника, добијем питање да ли бих Глигорићу давао часове. Долазим код њега, на вратима пружам руку и кажем: „Ја сам Бранислав Пиповић. Целог живота сам хтео да будем шахиста, а музика ми је ишла као од шале”. Он ме и даље држи за руку и одговара: „Ја сам Светозар Глигорић, целог живота сам хтео да будем музичар, а шах ми је ишао као од шале”. То је било пријатељство на први поглед, као да смо се знали сто година.

Од мене је очекивао да га упознам са музичким програмом за писање нота. Врло брзо се то претворило у лекције из музичке теорије и компоновања. Затекао сам га са већ солидним знањем из музичке теорије, јер је и пре мене узимао часове, из хармоније и клавира.

Онда смо, сваке среде, уместо дуплог часа остајали 4-5 часова, причали о свему и свачему. Већ је имао једну своју композицију, па су уследиле друге, којима је желео да комплетира први албум. После две године питао ме је да му помогнем да то сними.

Био је добар ученик, добијао је задатке и марљиво их испуњавао. Чак се и понашао као сваки ученик, тражећи изговоре када не би био спреман.

Мислим да с познатим људима није био интиман, већ је имао другачији стандард, понашао се протоколарно. Ми смо се и свађали и прекидали сарадњу, па се опет мирили.

Слушајући шта је све преживео наговарао сам га да напише биографију. Зато је уз први музички албум поклонио и своју једину биографију „Како сам преживео 20. век”. Књигу није желео да пише, али је тај текст пажљиво прегледао много пута. Био му је веома важан.

Његов други албум био је близу завршетка. На вест о смрти прво сам се запитао: Како то, када је рекао да ће живети 104 године? Толико је убедљиво то понављао да сам му и ја поверовао.

----------------------------------------------

Сахрана сутра у Алеји великана

Светозар Глигорић биће сахрањен сутра, у 13.30 ч, у Алеји великана на београдском Новом гробљу. Комеморативни скуп је у 11 у Скупштини Београда.

----------------------------------------------

Љубојевић: Шаховски свет остаје тужан

Велемајстор Љубомир Љубојевић опростио се од свог претходника на челу државне репрезентације овим речима

– Смрт нашег Глиге дубоко ме је потресла. Био је величанствена шаховска личност и један од мојих узора. Његова изражена сензибилност за уметност, културу и шах, уз резултате које је остварио, учинили су да наша земља постане шаховска велесила током низа деценија, Глигорићева неизмерна љубав према музици којој је последњих година био такође одан као шаху, говори о свестраности и богатству његовог лика. Жарко бих желео, и верујем, да је загрлио последње тренутке свог живота са оном мелодијом коју је усавршавао до последњег дана. Одласком великана 20. века свет црно-белих поља остаје тужан.

----------------------------------------------

Алиса Марић: Учитељ и узор генерација

Наша прослављена репрезентативка Алиса Марић пренела је изразе саучешћа, у своје име и као нови министар омладине и спорта, поводом смрти „највећег српског шахисте свих времена и изнад свега племенитог и благородног човека Светозара Глигорића”:

– Наш Глига је пронео славу југословенског и српског шаха у свету и био учитељ и узор генерацијама младих шахиста. Била ми је част деценијама познавати га и учити од њега. Нека му је вечна слава.