Како је Агробанка ојадила „Малу Босну”

Суботица – Пољопривредно добро „Мала Босна” у реструктурирању ангажовало је стручни тим који треба да поднесе кривичну пријаву против руководства Агробанке, али и претходног власника овог добра Предрага Малишановића, као и пријаву против с њим повезаним правним лицима.

Како је „Политици” предочено, на седници Управног одбора „Мале Босне” закључено је да је неопходно покретање кривичног поступка у вези са 404,6 милиона динара гаранције Агробанке према „Малој Босни”, као и за кредит код исте банке у износу од 230 милиона динара. Тренутно руководство „Мале Босне” у реструктурирању сматра да је ово пољопривредно добро претрпело штету због незаконитих радњи одговорних лица у Агробанци и Малишановића. Осим тога, Управни одбор тражи да се нова кривична пријава повеже са већ претходно поднетим кривичним пријавама против Малишановића. Иначе, име Предрага Малишановића помиње се као једног од највећих корисника кредита Агробанке, које је подизао за рачун свог предузећа „Азохем”.

До 28. маја 2010. године Малишановић је управљао пољопривредним газдинством „Мала Босна”. Подужи извештај о компликованим финансијским трансакцијама између овог добра и Агробанке поднет је члановима Управног одбора „Мале Босне” и у том извештају се закључује да су „постојећи односи предузећа и Агробанке АД Београд последица незаконитих радњи или пропуста лица код обе стране”, а као аргумент за ту тврдњу наводи се да је гаранција за 404,6 милиона динара кредита издата пре одлуке Извршног одбора Агробанке, гаранција је издата на износ који је вишеструко премашивао имовину „Мале Босне”, уговор о гаранцији за „Малу Босну” потписало је лице без претходне сагласности органа предузећа и Агенције за приватизацију. У овом извештају Агробанка Београд терети се што није отказала гаранцију иако је знала, или морала да зна, да „Мала Босна” не извршава своје обавезе према Републичкој дирекцији за робне резерве, за шта је гаранција дата, затим да банка није користила инструменте обезбеђења које су издала предузећа „Азотара” и „Азохем” такође у власништву Малишановића, а оспорава се да је „Мала Босна” пшеницу складиштила у појединим фирмама за које је Дирекција утврдила да не поседују реалне капацитете складиштења.

У овом извештају поднетом Управном одбору „Мале Босне” у реструктурирању констатује се и да је Агробанка оштетила у једном периоду ово пољопривредно добро јер је од 27. јула 2010. године могла да располаже пшеницом, али ју је фактурисала тек последњег дана те године.

Као илустрација пословања у извештају је наведено да је 25. јануара 2010. године Агробанка као део кредита од 230 милиона динара уплатила 98.250.000 динара па потом 7.080.000 динара „Малој Босни”. Пољопривредно добро истог дана даје зајам „Пеђакомерцу”, такође предузећу Предрага Малишановића, у износу од 105,3 милиона динара. Међутим, „Пеђакомерц” овај новац директно са рачуна „Мале Босне” пребацује фирми за коју се наводи да се зове „Вулин комерц” из Руме, али има исти број рачуна као „Пеђакомерц” у НЛБ банци. Са рачуна „Мале Босне” исплаћује се и око седам милиона динара предузећу „Драган Марковић” у реструктурирању у Обреновцу, а истога дана „Пеђакомерц” на рачун „Мале Босне” уплаћује 67 милиона динара, која опет тај новац преноси на „Вулин комерц”. У закључку овог финансијског извештаја констатује се и да су кредити које је Агробанка давала пољопривредном добру усмеравани преко предузећа која су повезана са „Азотаром” и „Азохемом”, а да је кредит који је даван пољопривредном добру које поседује тек око 500 хектара земљишта вишеструко премашивао његову имовину.

Полиција је још почетком јула 2011. године предала кривичну пријаву против Малишановића да је као одговорно лице у АД „Мала Босна” током 2009. и 2010. године сачињавајући уговоре о зајму пребацио новац на своја предузећа „Пеђакомерц” и „Азотара”, и те позајмице није вратио. Такође је новцем „Мале Босне” предузећима и банкама плаћао дугове своје фирме „Азохем”. На тај начин Предраг Малишановић је оштетио пољопривредно добро „Мала Босна” и његове мањинске акционаре за укупан износ од преко 228,3 милиона динара.

Полиција такође сумња да је Малишановић новцем приватизоване „Мале Босне” платио кредит предузећа „Универзал холдинг” из Београда у Нишкој банци, иако између ова два предузећа није постојала пословна сарадња, па је тако „Универзал холдингу” омогућио да стекне корист од преко 7,6 милиона динара.