Државни дуг у црвеном

Уколико би курс достигао 120 динара за евро, Србија би се приближила опасној граници задужености чак и по европским критеријума. Како показује наша рачуница, државни дуг би у таквом развоју догађаја на девизном тржишту достигао чак 57,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда створи за годину дана. Према критеријумима Европске уније, држава је презадужена ако њен јавни дуг прелази 60 одсто БДП-а. Према домаћим законима, Србија је одавно ушла у црвено. У последњем тромесечју прошле године, државни дуг је пробио законом дозвољену границу од 45 одсто, на шта је тада упозорила и Народна банка Србије.

Колико смо заправо у овом тренутку сви ми дужни? Према подацима Министарства финансија, наш јавни дуг је на крају јула достигао 15,5 милијарди евра. То је за око милијарду евра више него последњег дана прошле године. Први пут после неколико месеци, Министарство финансија је, с променом министра, обелоданило и удео јавног дуга у БДП-у. Па је тако нови министар Млађан Динкић истакао како је јавни дуг достигао 53,4 одсто. Бивши министар финансија је те податке ускратио пореским обвезницима. Према подацима НБС дуг је нешто већи и износи 55 процената. Иначе, НБС је ове податке редовно објављивала међу статистичким подацима. Разлика у процентима је методолошке природе и односи се на учешће јавног дуга у оствареном БДП-у у последња четири квартала, док Министарство финансија, са друге стране, мери удео у очекиваном БДП-у. Са садашњим курсом рачунато, јавни дуг је достигао 56,1 одсто, показује наша рачуница. И аналитичари Ерсте групе процењују да ће јавни дуг до краја године бити већи од 55 одсто, и то са курсом од 116 динара за евро.

Зашто је за ниво дуга важна курсна листа? Зато што су државни зајмови углавном у страној валути, док се БДП обрачунава у динарима, па се са падом вредности курса повећава учешће дуга у бруто производу.

Пре и после избора домаћа стручна јавност наслушала се оцена државних званичника да Србија није високо задужена земља, да нам не прети криза јавног дуга. Чак је било и предлога да се домаћа регулатива промени и да се праг за задуживање помери са 45 на 60 одсто. Ту идеју подржавали су и неки крупни капиталисти. Изгледа да нам се у међувремену остварило оно што смо желели – без промене прописа, курс, али и нова задуживања и минус у каси погурали су наше дугове.

Чак је и Јозеф Акерман, генерални директор Дојче банке, предлагао Србији да се задужи и до 60 одсто БДП-а.

Без обзира на то што критеријуми Европске уније дозвољавају земљама чланицама да њихов државни дуг буде до 60 одсто БДП-а то, према оцени стручњака, не важи за Србију. Истраживања показују да половина земаља у развоју кризу јавног дуга доживи већ на нивоу задужености мањем од 50 одсто БДП.

А зашто за Србију додатно повећање дозвољеног нивоа задуживања на 60 одсто не би било добро, можда је најбоље објаснио сада већ бивши гувернер Дејан Шошкић пре неколико месеци: „Граница је успостављена на том нивоу за земље које имају релативно редован и једноставан приступ међународном финансијском тржишту. Ми нисмо таква земља. Тих 45 одсто у нашем закону о буџетском систему добра је мера и не би требало да се лимит повећава навише.”

За државу је увек боље, казао је тадашњи први човек централне банке, да има ниво дуга који је испод те горње границе и да постоји одређени маневарски простор за случај потребе.

И током прошле године, бивши гувернер је неколико пута јавности слао поруке да Србија може да настави да се задужује само уколико то дозволи привредни раст. Јер, док год земља има релативно динамичну стопу привредног раста јавни дуг, по правилу, није проблем. У супротном, државе тако могу да уђу у маказе и онда их, уколико су ушле у тај проблем с високим нивоом јавног дуга, „казни” финансијско тржиште. И то тиме што каже да та држава има мањи степен способности враћања дугова у дугом року и подигну им каматне стопе на задуживање, што додатно погоршава ситуацију, објашњавао је тадашњи гувернер.

Неке земље, које су чланице ЕУ, имају много нижи ниво јавног дуга од нас, попут Бугарске (20), Летоније и Литваније (око 40 одсто).