Велики залог

Прошле године се у јавним гласилима често помињало име великог сликара Петра Лубарде. Нажалост, повод је био узнемиравајући а новинарска знатижеља и непримерено завиривање у туђу приватност по ко зна који пут иницирали су питање доброг укуса и професионалне етике.

У исто време, проблем заоставштине Петра Лубардине (1907-1974) и њеног чувања актуелизује неспособност, неприлагођеност правног система и институција државе да се одговарајућим нормама благовремено заштити уговор о поклону, донацији, наследно и друга породична права и потраживања. Можда ће, уз музејске институције, и Кућа легата, нови чувар баштине, одиграти важну улогу у спасавању дела Лубарде, Гвозденовића и многих других који су отечеству оставили свој аманет. "Умјетност је велико огледало које не дозвољава друштву да не види све о себи", Лубардине су профетске речи из једног интервјуа.

Ипак, нисмо толико сиромашни колико смо заборавни. Да није тако, наши музеји и сталешка удружења би ове године – изложбама, публикацијама, предавањима, монографијом – обележили сто година од рођења Петра Лубарде. Како данас ствари стоје, све је препуштено успешним и мање успешним приватним иницијативама.

У галерији "Хаос", примерено програмском концепту галерије, обележена је стогодишњица рођења једног од највећих српских уметника 20. века. Представљен је избор Лубардиних цртежа који су непознати широј културној јавности. Позајмљени из три збирке – Народни музеј на Цетињу и приватне колекције из Београда и Новог Сада – потврђују да је цртеж, мада у сенци Лубардиног сликарства, интегрални део уметниковог опуса. У великом временском и тематском луку обухваћени су рани цртежи различитих поетских концепција од читљиве фигурације (мотиви из логора, Ловћен, Са Скадарског језера) до сведених, готово апстрактних скица и крокија из шесте деценије (припреме за слике са подацима о бојама).

Ипак, најупадљивију групу на изложби чине цртежи настали за време Другог светског рата и Лубардиног заточеништва у концентрационом логору. Њихова спонтаност бележења ситуација и стања у ванредним условима, поред уметничког, садрже и документарни карактер. Своје драмско осећање света и живота уметник изражава непосредно а његови цртежи оловком, пером, тушем, угљеном, лавирунзима, имају карактер студије, белешке, скице за слике или самостално уметничко остварење.

Можда је ова камерна поставка Лубардиних цртежа само најава велике свечаности у славу сликара огромне уметничке и историјске улоге. Петар Лубарда је уметник великих промена, корифеј обнове и препорода наше модерне уметности, о њему су писале генерације – Исидора Секулић, Херберт Рид, Миодраг Б. Протић... Једна од ознака персоналног залога јесте и Лубардина антологијска изложба која је 1951. означила магистралне токове уметности друге половине 20. века. Сликар је аутентичним делима бранио ангажовани став у којем се остварује моћна синтеза националног, изворног и универзалног а позната Лубардина дела Косовски бој, Битка на Вучјем долу или Гуслар, снагом сликарског бића прерастају у метафоре које повезују прошло и будуће. Немојте пропустити ову изложбу.