Чекања за народни казан

Вршац – Подне је. У дворишту Црвеног крста у Вршцу, у улици Змаја Јове Јовановића – пуно је деце и жена са кантицама. Долазе и читав сат раније, и у тишини, чекају следовање куваног оброка са сиротињског казана. Храна се спрема у кухињи одмаралишта Црвеног крста на Вршачком брегу.

Пуно двориште људи, а ни реч да се чује. Влада тишина. Као да би свако желео да се то чекање што пре заврши. И деци је непријатно, а да и не говоримо о женама у озбиљним годинама. Угледавши нас са фото-апаратом, окрећу леђа.

У Вршцу, кажу они који подуже памте, никад није била тежа социјална ситуација! Колико се зна, ово је и прва народна кухиња, отворена у послератном периоду.

Пре годину и по дана, захваљујући донацијама богатог суграђанина Милана Поповића, који је у то време захтевао да остане анониман, баш као и када је годину раније компјутере и спортске терене поклањао основној школи, коју је некада похађао – овде је подложен народни казан. Једини услов за финансирање 300 оброка дневно, у тромесечном трајању, бизнисмен је условио тиме да општина настави ову хуманитарну акцију.

Није било избора, услов је прихваћен.

Осим поменутог донатора и једнократне помоћи Фондације „Хемофарм“, народни казан помаже и општина, а Влада Србије и ове године је обезбедила 10 основних намирница за девет месеци.

– Повећали смо прошлогодишњи број оброка за нових 320, али још 200 социјално угрожених чека да се упразни неко место, како би себи обезбедили бар један кувани оброк дневно. Готово је немогуће очекивати да се донацијама повећа тренутни капацитет казана. Од марта ове године, у списак корисника народне кухиње уврстили смо и 240 углавном старих и болесних лица у селима, каже за „Политику“ Бошко Митрашиновић, секретар Црвеног крста у Вршцу, у чијем саставу послује и одмаралиште на вршачким планинама, а у његовој кухињи се свакодневно припрема и храна за вршачку сиротињу, вишенационалног састава.

Наш саговорник каже да од Центра за социјални рад добија списак приоритетних корисника кухиње, које потом и људи из Црвеног крста обилазе. У овој акцији ни најмања злоупотреба не сме да се деси.

Шанса за око 200 људи на листи чекања изгледна је само уколико се повећа број народних порција, или ако неко од корисника, три пута узастопно, не подигне следовање, и тако изгуби право на бесплатну топлу храну. Тешко је и претпоставити да се један од ова два услова може догодити. О трећем услову, који диктира природа, нико не жели да прича.

Петоро запослених у Одмаралишту Црвеног крста стара се о кувању и свакодневној испоруци оброка у тачно време: у Вршцу између 12 и 13 часова, а у селима од 11 и 30 до 15 и 30 часова. Дневна следовања никада не касне.

Митрашиновић вели да има породица и са петоро корисника народне кухиње. Најстарији абонент је бака из Избишта, са пуних 90 година. Каже да пола литра куваног јела (сваки оброк је са месом или прерађевинама од меса), уз половину векне хлеба, дели на ручак и вечеру. Као и већина, без ове помоћи не би преживела.

Народ највише воли пасуљ, и следовање се увек захвата са сувим ребром или парчетом сланине, комадом меса... Понекад корисници добијају и салату, а једанпут недељно и воће.