Весели милионери

На глобалној тајкунској галаксији сто милиона долара је симболична граница. Када неко свој иметак са десетак или више десетина милиона долара успе да уздигне на деветоцифрен износ, рачуна се да се дотични устоличио. Међу стомилионерима звезде падалице су ређа појава.

Криза погодује онима који су на „граници снова”, бар судећи по извештају консултантске фирме у оквиру Сити Прајвет банке, о чему опширно пише „Лос Анђелес тајмс”. У извештају се наводи да се у току прошле године број стомилионера (оних који уз личну имовину имају на располагању бар сто милиона долара) у свету попео за десетак одсто, на број од 63.000 људи.

Највише нових стомилионера израсло је у источној и југоисточној Азији. Азијци данас имају 18.000 људи са сто или више милиона долара на располагању, САД следи са 17.000 својих, док западна Европа заостаје за њима са 14.000.

Када би своју имовину, која не укључује непокретности, ставили на гомилу, како је израчунала Сити Прајвет банка, то би износило 39,9 билиона долара.

Богати су у протеклој години постали неустрашиви. Они будућност виде кроз ружичасте наочари. Три од четири испитана тајкуна су оптимисти када је реч о судбини њиховог богатства наредних година. Овакво расположење показали су екстремно богати са свих меридијана

То је у потпуној супротности од атмосфере страха која је владала међу светском богаташком елитом пре две године. Прошлог лета „Гардијан” је поводом нереда који су тада захватили Британију објавио резултате истраживања рађеног непосредно пре тога. По тим резултатима, 90 одсто богатих људи у свету страховало је од тога да ће њихова имовина бити разнета у парампарчад, због глобалног незадовољства младих људи без перспективе.

Шта се у међувремену догодило па да су „непристојно” богати људи тако драстично променили расположење – из суморног у готово еуфорично?

Иако је повика на светске милионере велика и такорећи глобална, ништа конкретно није урађено како би се терет кризе пребацио и на оне којима се пресипа са свих страна. Ворену Бафету и десетини богаташа Француске који су отпочели кампању „опорезујте нас више”, није се прикључио шири фронт из оног једног процента људи који живе у оазама благостања. У посебном летњем додатку о недодирљивом свету богатих, француски сатирични независни лист „Оковани патак” („Канар еншене”) износи многе поражавајуће податке о хипокризији богатих.

„Оковани патак” тврди да је један од најбогатијих бизнисмена Француске, Морис Леви, иначе потписник „патриотске петиције” за веће опорезивање богатих ове године, за прошлогодишњи рад добио бонус од 16 милиона евра. Он му је исплаћен пре него што је ступио на снагу закон који промовише председник Франсоа Оланд, о опорезивању од 75 одсто примања која прелазе милион евра.

Недавно је једним другим истраживањем (Текс Џастис Нетворк) указано на запањујућу процену: екстремно богати широм света склонили су свој кеш на острва пореског раја, а сума која је избегла опорезивање процењује се на 21 билион долара.

Тај скривени измештени финансијски сектор је толики да би све досадашње мерење друштвене неједнакости морало да се исправи, тврди економиста Џејмс С. Хенри, један од аутора овог извештаја. По њему, неједнакост у појединим земљама, јаз између богатих и сиромашних, много је већи и расте много брже него што се то до сада процењивало. Прва на листи земаља из којих капитал бежи на пореске рајеве јесте Кина (са 1,19 одбеглих билиона), а следе Русија, Кореја, Бразил, Кувајт...

Има толико рупа у прописима, које ће милионери уз помоћ добро плаћеног адвоката пронаћи и избећи веће опорезивање, да није чак ни потребно да капитал пребацују на Кајмане, констатује „Оковани патак”.

Када је све то схватила, донедавно снуждена и уплашена белосветска елита се разведрила. На крају има толико рајских острва на свету, са морским плажама или без њих, где је новцу сасвим по вољи.