Укрштеница за владу

Ако не буде непредвиђених обрта у започетим преговорима о новој влади, готово је извесно да ће лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница задржати премијерску фотељу, а да ће Демократској странци припасти најмање половина министарстава. Према информацијама "Политике", у ДСС-у и ДС-у, али ни у Новој Србији и Г17 плус још није одлучено који људи ће преузети које ресоре, али се с великом сигурношћу може говорити о томе која ће странка добити које министарство. Ипак, последњих недеља у јавност су доспела имена бројних претендената на министарске функције, што као израз њихових притајених жеља, што као резултат реалне процене познавалаца страначких прилика. И сасвим је извесно да ће се многи од њих уселити у министарске кабинете, мада не сви у оне који су им у јавности намењени. Душан Петровић, заменик председника ДС-а, рецимо, готово је сигуран члан будуће владе, само још није извесно да ли ће бити један од вицепремијера, или, како се најчешће спекулише, министар правде или чак и једно и друго.

Према незваничним информацијама, нова влада имаће најмање три потпредседника, од којих ће један највероватније бити Млађан Динкић, председник Г17 плус. Друго потпредседничко место је, наводно, још пре избора "резервисано" за Савез војвођанских Мађара, па се рачунало да би та функција требало да припадне његовом лидеру Јожефу Каси. Он је, међутим, те спекулације јуче одбацио, истичући да сигурно неће бити потпредседник будуће владе. Каса је вест о могућем именовању за вицепремијера у изјави Танјугу окарактерисао као лаж, али извор близак врху ДС-а за "Политику" каже да ће то место највероватније ипак бити понуђено СВМ-у, што не значи да га мора добити Каса.

Трећи потпредседник биће из ДС-а и то место је намењено Божидару Ђелићу као "утеха" за изгубљену премијерску функцију (уз функцију министра финансија), а овој странци би могло да припадне и још једно вицепремијерско место.

Информације о наводно решеним кадровским питањима нове владе и пристанку демократа да Коштуница добије нови мандат за састављање кабинета, међутим, Јелена Марковић, портпарол ДС-а назива спекулацијама. Како је јуче рекла за "Политику", још нису почели разговори о структури владе, после којих се тек може говорити о кадровским решењима. "Ни унутар ДС-а, ни у контактима са другим странкама није се разговарало о тим питањима", истакла је Јелена Марковић и подсетила да је њена странка до сада само говорила о жељи да преузме одговорност за ресоре у којима би могла да спроводи своју социјалну и економску политику.

С друге стране, извори из ДС-а говоре да је у току унутарстраначко лобирање за поједине позиције у будућој влади, а иста ситуација је и у ДСС-у, како сазнајемо у тој странци. Мање проблема је у Г17 плус и Новој Србији, јер ће њима припасти мањи број ресора и углавном је већ познато ко ће их добити. Поред Динкића на вицепремијерској позицији, готово је сигурно да ће Ивана Дулић-Марковић поново бити министар пољопривреде, културу би требало да добије Небојша Брадић, а Г17 плус покушава да "ишчупа" и министарство здравља за Томицу Милосављевића (ДС ту види свог кандидата Ђорђа Бајеца).

Лидер Нове Србије Велимир Илић остаје на челу досадашњег министарства из којег се издваја ресор телекомуникација – за Драгана Ђиласа (ДС). Илићу остаје саобраћај и грађевина, а због оваквог "осиромашења" сектора капиталних инвестиција, Нова Србија тражи још једно министарство. С обзиром на то да ће Г17 плус са 19 посланика имати три или четири места у влади, у НС сматрају да са својих 14 мандата заслужују два министарства и рачунају да ће им припасти дијаспора или вере. Највероватнији кандидат за друго министарство које би припало НС је потпредседница странке Дубравка Филиповски.

Из кругова блиских ДСС-у стижу наговештаји да ће министар полиције и даље бити потпредседник странке Драган Јочић (на шта извори из ДС-а одговарају да ће у том случају шефове БИА и ВБА одредити Борис Тадић), док се ресор одбране приписује кадровима ДС-а Драгану Шутановцу (иако поуздани извори тврде да он много више жели МУП) или Александру Влаховићу. Влаховић, бивши министар привреде и приватизације, помиње се и као могући нови министар привреде, али и енергетике. За енергетски сектор везује се и име Вука Јеремића, спољнополитичког саветника председника Србије Бориса Тадића, који би, како је сам рекао, волео да настави да се бави спољном политиком. Због тога је он и у комбинацији за место шефа дипломатије, иако се веће шансе дају Ивану Вејводи, некадашњем спољнополитичком саветнику Зорана Ђинђића и Зорана Живковића.

Председник Привредне коморе Србије Слободан Милосављевић је потенцијални министар привреде или трговине и туризма. Гордана Матковић требало би да буде министар за социјалну политику, а Горан Кнежевић, председник општине Зрењанин, могао би да буде министар за локалну самоуправу, док би министар просвете поново требало да буде Гашо Кнежевић. Реч је о кадровима Демократске странке, која би требало да добије још и ресоре спорта и омладине (за спортског директора ватерполо репрезентације Ненада Манојловића, како се незванично најављује), екологије (за Анђелку Михајлов, бившег министра за заштиту животне средине) и људских и мањинских права (за лидера Санџачке демократске партије Расима Љајића).

ДСС би, по овој рачуници, поред већ поменутих места, добио и министарства науке (Александар Поповић), државне управе (Зоран Лончар), рада и запошљавања (Слободан Лаловић), просвете, уколико ово место не добије ДС, (Слободан Вуксановић), економских односа са иностранством (Предраг Бубало или Милан Париводић) и вера.

Питање је да ли ће садашња министарства бити подељена управо на овај начин, али је сасвим сигурно да ће их бити више него у одлазећој влади. Према неким проценама, будућа влада имаће најмање 25 чланова.

Велика је вероватноћа и да ће ресори бити, као и сада, подељени по "феудалном принципу", тако да ће странке бити искључиво надлежне за своја министарства, без могућности да утичу на рад министарстава под контролом других странака. За овај принцип се залажу Г17 плус и НС, али и ДС, иако је званично до сада био против тога.