Ратне секире тешко ће се закопати

Тек што се пред Међународним судом правде после четрнаест година окончао спор између Босне и Херцеговине и Србије, у коме је Србија ослобођена оптужби за геноцид, али и проглашена одговорном што није спречила злочин у Сребреници, почињу да се разбуктавају нова спорења – овога пута између Србије и Хрватске.
Из Београда и Загреба стижу опречне информације о томе докле се стигло у разговорима правних тимова двеју страна.

Како је у интервјуу за "Политику" рекао Радослав Стојановић, шеф нашег правног тима пред овим судом, он се са хрватским заступником Иваном Шимоновићем срео у Хагу одмах после изрицања пресуде у српско-босанском спору. Тада му је Шимоновић рекао да би требало кренути у вансудску нагодбу пошто је Загреб све ближи доношењу одлуке о повлачењу тужбе коју је суду поднео 1999. године оптужујући Србију за наводни геноцид у Вуковару и злочине широм Хрватске.

Стојановић је одговорио да то не може бити платформа за преговоре, јер наша страна не прихвата никакву нагодбу. "Она би подразумевала погађање о висини штете коју би требало да платимо, а о томе уопште не желимо да преговарамо. Ако Загреб на томе буде инсистирао, онда ћемо ићи на суд".

Хрватску јавност је додатно узбунила изјава адвоката Владимира Ђерића, члана српског правног тима, који је најавио могућност да Србија узврати противтужбом против Хрватске. Реагујући на ову изјаву, заступник Хрватске Иван Шимоновић јуче је казао да је "Србија самостална и суверена држава и може да подноси тужбе, али је друга ствар основаност тих тужбених навода". Он, такође, сматра да то "није ништа више него српски покушај за хватање бољих позиција и јачање њихове стране у преговорима око тужбе".

Загребачки политички аналитичар Давор Ђенеро иде и даље, па каже: "Јасно је да Србија нема никакву основу за такву тужбу, ти наводи само показују колико је Србија застрашена могућношћу да јој се још једном суди за геноцид. Истина, и за Хрватску и за Србију би било најбоље да спор реше вансудском нагодбом и то не на начин да Србија исплати Хрватској ратну одштету, него да се суоче са прошлошћу и признају злочине почињене у Хрватској", закључује Ђенеро и напомиње како је разлика између ове две земље у томе што је "Хрватска показала спремност за суочавање с прошлошћу, док Србија бежи од ње и пребацује кривицу".

Бивши министар иностраних послова Горан Свилановић, у време чијег мандата на тој функцији је повучена контратужба против Босне и Херцеговине, не жели да коментарише најаву нове контратужбе коју би поднела Србија уз опаску да је то "бесмислена идеја". У току спора са БиХ врло често се помињала чињеница да је Србија повукла контратужбу, а Свилановић подсећа да је то урађено из правних (процесних) и политичких разлога.

"Оног тренутка кад ви поднесете контратужбу, аутоматски прихватате надлежност тог суда. Оне тврдње које сте претходно изрекли да не признајете надлежност суда, јер нисмо били чланови УН, у истом тренутку отпадају. Једном активном радњом пред судом признајете његову надлежност", каже Свилановић. С друге стране, како каже, "није приметио" да је иједан тенк прешао са територије државе Босне на територију државе Србије. Ово је суд на коме се појављују државе, те се суди државама.

У јучерашњем загребачком "Јутарњем листу" објављен је и разговор са Самантом Пауер са харвардског универзитета, која саветује Хрвате да "боље да повуку тужбу него да српски националисти славе", јер ће готово извесно изгубити спор пред Међународни  судом правде пошто неће моћи да докажу геноцид.

"Због начина на који је срочена Конвенција о геноциду, готово је немогуће доказати да су злочини, масакри и етничка чишћења који су извршени у Босни и Хрватској били геноцидни. Ако знате да су вам шансе да докажете постојање геноцида мале, препоручила бих да своју земљу и људе не стављате у позицију у којој ће Међународни суд правде рећи да не може доказати да је било геноцида. Ако Суд, поред свих злочина који су се догодили, не може доказати намеру Србије да уништи муслимане у Босни, да ли је реално да ће такву намеру доказати у случају Хрватске", каже Пауерова.

Познаваоци прилика у Хрватској кажу да је проблем у томе што јавно мнење није нимало расположено за повлачење тужбе, без обзира на то шта правни тим мисли. У Хрватској мало ко признаје чињеницу да је над Србима у тој земљи извршено етничко чишћење о којем постоје и званични документи с наредбама за исељавање читавих подручја, без обзира на то што је и сам Фрањо Туђман јавно објавио циљ да у Хрватској не сме да остане више од 3-4 одсто Срба.