Политичари стварају тајкуне

Да популарни глумац Милан Лане Гутовић није стигао на врх земунског Гардоша, августовска културна вечер била би спарно сива. „Обично вече” с Ланетом Гутовићем у препуном гардошком амфитеатру имало је исцелитељско дејство. Људи су били насмејанији, живот им је био бар мало подношљивији. У свом црнохуморном стилу, Гутовић нам је једном приликом рекао да „ово време није погодно ни зашта, осим за пензију, или бежање из земље”. Он је изабрао пензију и остао у земљи. Постао је најмлађи пензионер као члан Драме Народног позоришта у Београду.

Однедавно сте „Кркобабићев колибри”.Шта предвиђате милионском јату „колибрија”?

Када се музичком жељом честита одлазак у војску, честитка звучи овако: „Желимо му срећан одлазак у војску и да му војнички дани брзо прођу”. У мојој држави честитам одлазак сваком пензионеру са жељом да му пензионерски дани брзо прођу.

Да ли у овој држави има места и за апетите обичних грађана или само тајкуна и политичара?

Ова агонија је праћена бљезгаријама политичара који нас у Европу „уводе” и из ње „изводе”, од Европе „удаљавају” и њој „приближавају”. У том хору који изговара ово нема тајкуна. То су све тренутно политичари. Кажем тренутно јер политичари стварају тајкуне, а тајкуни после постављају њих. Тако изгледа редаљка. Они се мењају над нама који смо стални.

Да ли верујете у предизборна обећања да ће престати дељење улога по партијској припадности?

На свакој новој власти је да се утопи у мрежу корупције у време мандата, или да истекну пре мандата. Борба с корупцијом се, углавном, сводила на борбу да се у мрежу корупције што пре и под што бољим условима и сама уклопи. Имао сам задовољство да у једној емисији разговарам и с господином Александром Вучићем и с господином Томом Николићем. На основу тог малог искуства, стекао сам утисак да би можда и могли тако нешто самоубилачки да покушају и да ураде. Додуше, мене су многи пре њих преварили да бих био категоричан у овом мишљењу.

Рекли сте једном приликом:„Деси се да неко ко није будала постане министар културе”.Шта очекујете од Братислава Петковића?

Очекујем да изађе из тога бар онакав какав је и ушао. То би за господина Петковића био велики успех, извојеван тешком борбом. Тако би он био сачуван, али култура не. Култура ће неповратно да клизи у манифестације типа Бирфест, Егзит и слично јер, с обзиром на серију претходних министара који су у култури оставили одговарајући траг, сваки министар који не остави исти или сличан траг за свога мандата, заслужује да се нека улица назове његовим именом. То нас бар ништа не кошта. И за краћи мандат и за мање заслуге смо давали имена и булеварима.

Има томе неколико година када сте рекли да једва чекате да почну хапшења у култури. Да ли је ово тај тренутак?

Мислим да јесте. Главна зла власти су: одгађање‚ подмићивање, грубост и поводљивост. За зла подмићивање и поводљивост ова влада има времена. Остварење тих зала нова власт мора да одложи и да се стрпи. Сада су хитна она друга два зла, грубост и одлагање. Народ очекује да ова власт буде груба и да те грубости не одлаже. Та два зла ће им опростити и због тих зала ће опет гласати на следећим изборима.

У току је велика повика на рад неких београдских управника позоришта. Како би изгледао по вама фото-робот идеалног управника?

Глумци не треба да буду управници јер уображавају да о позоришту нешто знају и на том положају почињу да буду „ствараоци”, а то растерује публику. Искуство тако каже. Управник би требало да има само основне појмове о позоришту, али да има организациона својства. Требало би да се умерено бави криминалом и лоповлуцима, а то подразумева ретке посете градским властима. Уколико буде с градским властима близак, инфицира се од њих криминалом, па губи меру и он постаје велики криминалац. Пре ступања на дужност управнику треба објаснити да су глумци којима ће управљати личности које се не уклапају у миље обичних људи и да су управо због те њихове особине и постали глумци. Један део овог фото-робота би требало да знају власти, а други би требало да схвати сам управник... Ако има чиме.

Има ли бар мало оптимизма, да ли је баш свака власт кварљива, хоће ли од ове промене бити бар мало бољитка?

Једна молитва гласи: „Боже опрости онима који више не могу да греше”. Наша молитва би требало да има и додатак: „Нека ови нови греше, али бар не на исти начин”.

----------------------------------------------

Баскет или „томовача”

После Бориса дошао је Тома.Да ли више навијате за баскет или „томовачу”?

Господин Тадић је за кратко време на власти показао шта је знао. Остале године проведене на власти је потрошио, мучећи се да Европи и нама покаже шта не зна. Умиљавао се, додворавао и извињавао као дете које хоће да се покаже као послушно и питомо. Ту тактичку бруку смо сви на себи осетили. Господин Тадић због тога није починио злочин. Он је починио нешто веће од злочина. Он је починио грешку. Грешка коју учини обичан човек је без последица за народ. Луксуз грешења није допуштен владарима. Добро је што је томе крај. Због његових грешака у баскету ће народ бити безбеднији.

Што се господина Николића тиче, не могу да говорим јер је мало времена на власти, али без обзира на квалификације које је господин Николић добио од противника, навијам за њега јер ће бар престати са умиљавањем, да не личи на претходника. Наглашавам уз ову процену да не пристајем ни на коју врсту политичке хипнозе, и немам илузија када су председници у питању.