Око 70.000 људи ради а не прима зараде

Тренутно око 70.000 запослених ради, а не прима зараде и тај број, како се процењује, варира квартално и износи између 50.000 и 80.000 људи, изјавио је Танјугу сарадник за економску политику при Савезу самосталних синдиката Србије Љубан Жигмунд.

Према његовим речима, у тој групи су они који редовно долазе на посао али не примају плату, али има и оних који су на боловању преко 60 дана као и радника који не примају зараде по неком другом основу. Такође, не треба заборавити и да је велики број људи који примају минималац, каже Жигмунд.

Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је протекле седмице да, за сада, малом броју грађана Србије, и поред судских пресуда, нису исплаћене вишегодишње зараде, упозоривши да тај проблем свакодневно расте и да представља кршење људских права.

Он је подсетио да је и суд у Стразбуру до сада донео четири пресуде које се односе на већи број радника за исплату зарада. Он је објаснио да је тај суд закључио да, будући да се судске пресуде не извршавају, држава треба да плати те зараде и нагласио да је потребно да влада пронађе решење за овај проблем.

Жигмунд је, говорећи о овом проблему, истакао да, пре свега, треба решити статус фирми у којима ти запослени раде. „Верујем да тамо где се не исплаћују зараде, постоји проблем и да се плате добављачи”, тврди Жигмунд и додаје да предузећа треба да преиспитају своје пословање – да ли је структура производа права, да ли су им трошкови прави, тржишна цена реална...

Он додаје да је зарада трошак производње као и сваки други и да она мора тако да буде третирана, али и да је уверен да пре подношења тужбе, треба наћи начина да се реши проблем договором са послодавцем.

Треба видети са послодавцем и договорити неки репрограм, одлагање исплате на неко време, истакао је Жигмунд и нагласио да је синдикат по том питању увек био флексибилан и спреман за договоре.

Он је нагласио да се не може тврдити да „безобразна” потраживања радника угрожавају опстанак и развој тих фирми. „Када фирма не исплаћује зараду, она је генерално у проблему, има проблем пласмана и реализације продаје и наплате робе, њен економски ’крвоток’ је пресечен, не постоји па не може да плати друге обавезе, па ни зараде”, оценио је овај стручњак.

Жигмунд подсећа да према важећим прописима након три године застаревају потраживања за зараду, тако да радници не могу дугорочно да остварују то своје право. „Ако сте сада запослени можете да потражујете нешто од пре три године, а не зараду коју сте требали да добијете 2003. године”, прецизирао је.

Према његовим речима, влада би могла да помогне у решавању овог проблема тако што би поправила привредни амбијент и релаксирала привреду од плаћања неких обавеза, на пример да се омогући плаћање ПДВ по наплати робе.

Он је навео да је велики проблем неликвидност, којој у једном делу „кумује” и сама држава.

Жигмунд верује и да у групи радника који потражују неисплаћене зараде има мало оних који раде у лоше приватизованим фирмама, уз подсећање да је чак 400.000 радника након приватизације њихових фирми, добило отпремнине.