Самиров бег од ратне судбине

Пожега – Младић се зове Самир, из Сирије је, а кад му помену Србију– срце му заигра. Рат га је ових дана из сиријских немира довео у Пожегу, па је неочекивано постао главни јунак једног документарног филма. Једног од укупно четири, које су ових дана, радећи у четири екипе на теренима Пожеге, Ужица, Чачка и Косјерића, снимили студенти филмских академија из 15 држава, окупљени на Седмом међународном филмском кампу „Интеракција” у Пожеги.

Тема овогодишње „Интеракције”, којом се млади аутори баве је „Доласци-одласци”, а животна Самирова прича у њу се сасвим добро уклапа. Отац му је, испричали су нам овде, Сиријац који је својевремено, као ветеринар радио у Србији, једно време и у пожешкој „Будимки”. Оженио се једном Војвођанком, па су добили Самира. Кад су крајем деведесетих НАТО бомбе падале по Србији, ова породица се одселила у Сирију. Сада, кад се у тој држави ратује, ево опет Самира овамо. И то у Пожегу, гле судбине, баш у време почетка филмског кампа, код једног очевог пријатеља: да види овај крај и „Будимку” где му је отац радио.

– Та животна прича инспирисала је групу учесника кампа да о младом Сиријцу током „Интеракције” направе филм. Режирао га је, каквог ли случаја, студент из Ирана Рузбех Кафи. Снимали су Самира у Пожеги, на Сабору у Гучи, на једној свадби, у „Будимки”, свуда. Младић из Сирије одлично говори српски, пун је емоција, воли наше обичаје, чак су се редитељ и главни глумац на Сабору у Гучи са шајкачама на главама поздрављали на наш начин, три пута се љубећи – казује за „Политику” Дејан Петровић, директор пожешког „Филмарта”, сталног организатора „Интеракције”.

Филм који је друга екипа студената снимала на подручју Ужица, редитељке Олге Короткаје из Русије, говори о љубави једне Филипинке и Ужичанина. Овај Ера бродио је океанима, па негде на истоку упознао девојку са Филипина. Њихову везу учврстила је заједничка љубав према фотографији. Сада су у браку, живе у Ужицу и чекају бебу. А можда их животни путеви опет, ко зна, заједно поведу у далеки свет.

На теренима Косјерића снимљен је филм о једном отправнику возова. Свакодневно дочекује и испраћа локомотиве и вагоне, поздравља возовође и путнике, једини на истом месту остаје, док сви негде одлазе или однекуд долазе. Да ли и он с тим путницима, уствари, у мислима путује, метафором кроз филм покушава да објасни екипу, на чијем је челу млади редитељ из Пољске Јакуб Почек?

Четврти филм са овогодишње „Интеракције” сниман је у Чачку, у режији младе Румунке Адине Истрате. То је прича о браћи – голубарима из овог града и њиховој љубави према овим птицама. Те летаче они стално пуштају у небо, па је увек неизвесност да ли ће се сви вратити, како ће проћи ти птичји доласци-одласци.

– За разлику од ранијих година, кад су и по седам дана тражили теме за своје филмове, на овој „Интеракцији” учесници су имали срећу да их одмах нађу, па су потом брзо и лако снимали. До 14. августа су трајала снимања, а ових дана је завршена монтажа сва четири остварења. Прва пројекција ових филмова је сутра (четвртак), у биоскопу Културног центра у Пожеги, а одмах затим, прекосутра, у дворани Културног центра у Београду – додаје Дејан Петровић.

Од богатог пратећег садржаја на овој „Интеракцији”, посебну пажњу привукао је мастер клас „Интердок”. Окупио је полазнике из шест држава, с намером да стекну теоретска и практична знања из креативног документарног филма. У томе су им, као предавачи, својим богатим искуством помогли Желимир Жилник и Драган Елчић, с тим што је Елчић био и супервизор сва четири снимљена филма.