Контуре катастра се назиру

Катастар непокретности завршен је за 83 одсто катастарских општина у Србији, а до краја ове године планирано је да се одради још пет одсто. Суштина овог огромног посла је да грађани који треба да упишу власништво на непокретностима неће више одлазити, као сада, у две институције – суд и катастар већ ће све моћи да се обави у катастру.

До сада су у катастар непокретности уписане готово све сеоске катастарске општине где не постоје ажурне земљишне књиге. То је учињено и  за делимичан број градских, а међу њима  су Нови Сад, Сомбор, Крагујевац и други градови. У престоници је катастар непокретности заснован у катастарским општинама Стари град, Стара Раковица, Сремчица и Нови Београд, где су сви објекти снимљени и станови укњижени. Тренутно су у поступку обраде општине Врачар и Савски венац, а у плану за 2008. годину су Звездара, Вождовац, Палилула и делови Земуна. Према плану, катастар непокретности за целу Србију треба да се заврши до краја 2010. године, а у том циљу узет је и кредит од Светске банке од 30 милиона долара.

Што се тиче Новог Београда, дела Земуна и Бежанијске косе, тамо где је катастар непокретности израђен, грађани се за листе непокретности, за преписе, промену података или упис хипотеке обраћају катастарској служби Земун, у улици Кеј ослобођења број 29. Грађани који живе у старом делу Београда за исте услуге обраћају се катарској служби Београд, у Улици 27. марта 43 до 45.

– У катастарским општинама где је на снази катастар непокретности сва непокретна имовина регистрована је у катастарским књигама. То се односи како на легалне тако и на нелегалне објекте, с тим што од власништва на земљишту, односно постојања грађевинских дозвола, зависи врста уписа права на њима. Грађани који узимају кредите од банака могу да успоставе хипотеку на својим непокретностима уписаним у катастар непокретности, под условом да су укњижени као власници. У случајевима где катастар непокретности још није основан грађани могу да се обрате локалном катастру који ће, уз одобрење Републичког геодетског завода (РГЗ), само за њихове непокретности урадити катастар непокретности – појашњава Слободан Живановић, помоћник директора Републичког геодетског завода.

Уписи у катастар се плаћају – промена власништва кошта око 4.500 динара, а упис хипотеке од 600 до 7.600 динара, у зависности од вредности.

Једна од тренутно највећих недоумица грађана јесте и какав је поступак приликом преноса уписа из земљишних књига у катастар непокретности. Да ли се ради само о фактичком преписивању или све тече по другом поступку?

– Када се катастар непокретности формира у градским катастарским општинама и у катастарским општинама у којима постоји ажурна земљишна књига, подаци о непокретностима и правима на њима излажу се на јавни увид од стране комисије за излагање. Катастарска општина обухвата један град, део већег града, или подручје насељеног места. Оглас о излагању (уписивању) јавно се објављује у тој катастарској општини и сви имаоци права на непокретностима, односно заинтересована лица могу да провере податке, поднесу расположиву документацију, ставе приговор, жалбу, или да учествују у поступку излагања. Јавним огласом нарочито се позивају власници станова да поднесу исправе о стицању права на становима, јер већина станова у Србији није била укњижена, а катастарски прописи олакшавају упис за станове стечене откупом из друштвене својине. Комисија лично позива на излагање власнике непокретности уписане у земљишну књигу и особе уписане у катастру земљишта када то нису иста лица, ради доношења правилне одлуке о лицу које јесте власник непокретности. У свим другим случајевима, тј. када су подаци обе евиденције сагласни или власнички податак постоји само у земљишној књизи, земљишна књига се преписује без спровођења излагања, а власници се о томе обавештавају достављањем листа непокретности. Ако грађани не упишу права у поступку излагања, то могу да учине у редовном поступку одржавања катастра непокретности који обавља месно надлежна служба катастра према локацији где се непокретност налази – појашњава помоћник директора РГЗ-а.