Стрпљењем до дела стана

Заједнички станови и сустанарски живот, тако уобичајени у животу наших родитеља и бака, срећу се и данас у Србији, а посебно у Београду као највећим тржишту некретнина код нас. Истина, јако ретко, како каже Александра Кон, директор и сувласник агенције "Алка", али сама појава, макар и спорадична, показатељ је сталне неугашене жеље за већим стамбеним простором.

Ипак, много чешће наши људи се одлучују за куповину мање, али засебне стамбене јединице, а не дела стана. Углавном се на овакву продају одлучују старији суграђани које су остали у великим становима после смрти једног од супружника или бивши супружници после развода. Или они који су мотивисани инатом, као у случају жене која је, иако у браку, желела да прода једну собу у заједничком стану да би тај који дође видео како је њој тешко са сопственим мужем.

Изузмемо ли екстреме, реално мали број оваквих продаја условљен је некадашњом апсолутном немогућношћу да се правно одвоји и физички прода само део стана; сада је то могуће уколико се задовоље одређени услови. Правно, део продатог стана ће бити идеална сусвојина, једино што ће уговор прецизно одређивати који је то опредељујући део (на пример, две собе и један мокри чвор), да не би у свакој просторији стана свако од сувласника имао идеални део.

Уколико би бивши власник или наследници желели да продају још неки део стана морали би да од свог новог идеалног сувласника и комшије добију сагласност о продаји и нови прецизан уговор који би у власнички однос увео још једног или више власника. То заиста отежава и онако већ закомпликоване сусвојинске односе, иако је правно све то могуће установити. Много је лакше, каже Александра Кон, продати некретнину и од свог дела новца купити мању јединицу него улазити у бескрајне сусвојинске деобе.

Али, како доћи до правне и физичке поделе сусвојине и од једне стамбене јединице начинити две, грађевински то извести, па потом и правно, и добити доказ о укњижби власништва. Могуће је, и чак и није тако тешко како изгледа, тврди самостални стручни сарадник за грађевинске послове СО Чукарица Рајна Павићевић, уколико поднесете потребна документа и уверења.

Први корак је захтев, за који постоји формулар у општини, и доказ о праву својине на постојећем стану – објекту који је предмет физичке деобе (власнички лист, купопродајни уговор). Потом одобрење урбаниста, тј. акт о урбанистичким условима који се добија у Секретаријату за урбанизам, и потпуна сагласност станара, сувласника. Затим на ред долази подношење идејног пројекта у три примерка, у складу са издатим актом, где се приказује претходно и будуће изведено стање. Овлашћене пројектантске фирме знају шта пројекат треба да садржи.

После месец-два, у законском року, издаје се одобрење у којем се прецизно наводи новоформирана квадратура и како ће се стан физички изделити. Одобрење за изградњу је само предуслов у читавом низу радњи које следе да би се почело са радовима. Следи израда главних пројеката (четири примерка), коју такође ради овлашћена пројектантска фирма, обично она која је радила и идејни пројекат. Тек тада од Секретаријата за урбанизам општине добија се дозвола за почетак радова и по њиховом извођењу подноси се захтев за технички преглед и пријем објекта. На терен излази фирма која обавља технички преглед и, ако је све урађено по пројекту, после тога се издаје употребна дозвола. Са употребном дозволом следи и правно раздвајање и даља укњижба. Читав процес не би требало да траје дуже од три-четири месеца, а ако имате припремљену документацију и краће. Уколико се одлучите за овакво прављење свог топлог дома, наоружајте се стрпљењем, али будите уверени да је све могуће законски извести.