Strpljenjem do dela stana

Zajednički stanovi i sustanarski život, tako uobičajeni u životu naših roditelja i baka, sreću se i danas u Srbiji, a posebno u Beogradu kao najvećim tržištu nekretnina kod nas. Istina, jako retko, kako kaže Aleksandra Kon, direktor i suvlasnik agencije "Alka", ali sama pojava, makar i sporadična, pokazatelj je stalne neugašene želje za većim stambenim prostorom.

Ipak, mnogo češće naši ljudi se odlučuju za kupovinu manje, ali zasebne stambene jedinice, a ne dela stana. Uglavnom se na ovakvu prodaju odlučuju stariji sugrađani koje su ostali u velikim stanovima posle smrti jednog od supružnika ili bivši supružnici posle razvoda. Ili oni koji su motivisani inatom, kao u slučaju žene koja je, iako u braku, želela da proda jednu sobu u zajedničkom stanu da bi taj koji dođe video kako je njoj teško sa sopstvenim mužem.

Izuzmemo li ekstreme, realno mali broj ovakvih prodaja uslovljen je nekadašnjom apsolutnom nemogućnošću da se pravno odvoji i fizički proda samo deo stana; sada je to moguće ukoliko se zadovolje određeni uslovi. Pravno, deo prodatog stana će biti idealna susvojina, jedino što će ugovor precizno određivati koji je to opredeljujući deo (na primer, dve sobe i jedan mokri čvor), da ne bi u svakoj prostoriji stana svako od suvlasnika imao idealni deo.

Ukoliko bi bivši vlasnik ili naslednici želeli da prodaju još neki deo stana morali bi da od svog novog idealnog suvlasnika i komšije dobiju saglasnost o prodaji i novi precizan ugovor koji bi u vlasnički odnos uveo još jednog ili više vlasnika. To zaista otežava i onako već zakomplikovane susvojinske odnose, iako je pravno sve to moguće ustanoviti. Mnogo je lakše, kaže Aleksandra Kon, prodati nekretninu i od svog dela novca kupiti manju jedinicu nego ulaziti u beskrajne susvojinske deobe.

Ali, kako doći do pravne i fizičke podele susvojine i od jedne stambene jedinice načiniti dve, građevinski to izvesti, pa potom i pravno, i dobiti dokaz o uknjižbi vlasništva. Moguće je, i čak i nije tako teško kako izgleda, tvrdi samostalni stručni saradnik za građevinske poslove SO Čukarica Rajna Pavićević, ukoliko podnesete potrebna dokumenta i uverenja.

Prvi korak je zahtev, za koji postoji formular u opštini, i dokaz o pravu svojine na postojećem stanu – objektu koji je predmet fizičke deobe (vlasnički list, kupoprodajni ugovor). Potom odobrenje urbanista, tj. akt o urbanističkim uslovima koji se dobija u Sekretarijatu za urbanizam, i potpuna saglasnost stanara, suvlasnika. Zatim na red dolazi podnošenje idejnog projekta u tri primerka, u skladu sa izdatim aktom, gde se prikazuje prethodno i buduće izvedeno stanje. Ovlašćene projektantske firme znaju šta projekat treba da sadrži.

Posle mesec-dva, u zakonskom roku, izdaje se odobrenje u kojem se precizno navodi novoformirana kvadratura i kako će se stan fizički izdeliti. Odobrenje za izgradnju je samo preduslov u čitavom nizu radnji koje slede da bi se počelo sa radovima. Sledi izrada glavnih projekata (četiri primerka), koju takođe radi ovlašćena projektantska firma, obično ona koja je radila i idejni projekat. Tek tada od Sekretarijata za urbanizam opštine dobija se dozvola za početak radova i po njihovom izvođenju podnosi se zahtev za tehnički pregled i prijem objekta. Na teren izlazi firma koja obavlja tehnički pregled i, ako je sve urađeno po projektu, posle toga se izdaje upotrebna dozvola. Sa upotrebnom dozvolom sledi i pravno razdvajanje i dalja uknjižba. Čitav proces ne bi trebalo da traje duže od tri-četiri meseca, a ako imate pripremljenu dokumentaciju i kraće. Ukoliko se odlučite za ovakvo pravljenje svog toplog doma, naoružajte se strpljenjem, ali budite uvereni da je sve moguće zakonski izvesti.