Евро оборио куповну моћ у западној Европи

Запослени у водећим економијама европског континента зарађују из године у годину осетно мање, ако се узме у обзир пад куповне моћи евра, тврде аутори студије о односу раста личних доходака и инфлације у еврозони, спроведене по налогу Банкарске уније Швајцарске (УБС).

Основа студије су статистички подаци за период између 2000. и 2010. године, који потичу из једанаест земаља еврозоне – Аустрије, Белгије, Грчке, Ирске, Италије, Немачке, Португалије, Финске, Француске, Холандије и Шпаније.

У првој декади новог миленијума, просечни приход запослених у Немачкој и у Француској умањен је за око десет одсто. Значајно нижим приходима него на почетку новог миленијума располажу Италијани и Ирци – минус петнаестак одсто. Осетно мање новца на рачуну, или у новчанику, остаје Холанђанима и Аустријанцима – 32, односно 35 одсто мање. Негативни „рекордери” су запослени у Белгији, чија је куповна моћ опала за више од 40 одсто.

„Профитери” у еврозони су запослени у Финској. Захваљујући динамичнијем расту плата од инфлације, куповна моћ Финаца, који живе од личног дохотка, порасла је за двадесетак одсто.

Уз економски стабилну Финску, међутим, сврстали су се Грчка, Португалија и Шпанија. Раст плата, тиме и куповна моћ Грка, штавише, динамичније је расла него било где другде на континенту – све до 2010. године. Пада у очи податак да су Грци на почетку миленијума располагали за чак 40 одсто вишим приходима, да би се раст између 2003. и 2010. године стабилизовао на око 20 процената.

Аутори студије детаљно су  истражили и ефекте раста и пада куповне моћи у различитим земљама, по тамошњим слојевима друштва. Показало се да су напредак, по правилу, остваривали имућнији грађани, док су терет пада куповне моћи понели социјално најугроженији. Само у једној земљи – Финској – куповна моћ константно је расла током прве декаде трећег миленијума и то на добробит свих слојева друштва.

Премда је студија УБС строго статистичке природе, аутори нису изоставили опомену европским владама. Пол Донован, шеф ауторског тима УБС-а, истакао је да је пад куповне моћи, а с тим у вези и неправедна расподела финансијског терета (која погађа, пре свега, запослене са најнижим приходима и оне који живе од социјалне помоћи) плодно тле за бујање популистичких и националистичких доктрина – које би у најмању руку могле да доведу до распада еврозоне, али и до избијања социјалних немира.

Оправданост оваквог размишљања потврђује истраживање бирачког расположења у Аустрији. Угледни емпиријски институт „Маркет” установио је почетком недеље да је сваки трећи Аустријанац – укупно 34 одсто – спреман да подржи политичког „аутсајдера”, популисту Френка Штронаха, који је најавио оснивање политичке странке са само једним циљем – напуштање еврозоне и враћање националне валуте шилинг у оптицај.

----------------------------------------------

Финска: Напуштање евра није опција

Хелсинки – Фински председник Саули Нинисте изјавио је да напуштање евра неће имати позитивне ефекте на решавање економске кризе седамнаесточланог блока, преноси Танјуг.

„Нема брзог и једноставног решења за европску кризу или једноставно нисам у стању да се сетим ниједног”, рекао је Нинисте на годишњем састанку амбасадора у Хелсинкију, а преноси агенција АФП. „ЕУ мора настојати да свим расположивим средствима реши овај проблем. Напуштање евра није решење”.

Његови коментари су уследили само неколико дана након што је фински министар спољних послова Ерки Туомиоја рекао да се Финска мора „отворено суочити са могућношћу распада еврозоне” и спремити на ту могућност. Он је касније претрпео критике министара који су тврдили да је њихова земља посвећена очувању евра.

Финска је једина чланица еврозоне којој су све три водеће светске бонитетне агенције задржале врхунску оцену кредитног рејтинга ААА са стабилном прогнозом. Званични Хелсинки је заузео тврд став кад је реч о пакетима помоћи за презадужене земље, па је од Грчке и Шпаније у замену за учешће у помоћи затражио осигурање у виду колатерала.