Одлазак чврсте руке источне Африке

Премијер Етиопије Мелес Зенави (57) умро је у понедељак око поноћи у иностранству, пренела је јуче државна телевизија у Адис Абеби кратко саопштење портпарола владе Берекета Симона.

Лидер најмногољудније нације источне Африке (85 милиона становника раздељених у 75 етничких група са више од 250 дијалеката) последњи пут у јавности је виђен на самиту Г-20 у Мексику. Упадљиво одсуство Зенавија са потоњег самита Афричке уније у Адис Абеби недељама је потпиривало сумње у здравствено стање једног од водећих политичара чврсте руке на Црном континенту.

Званична Адис Абеба саопштила је да ће функцију премијера привремено обављати Хаилемаријам Дезалегн (47), досадашњи први заменик председника владе и министар иностраних послова државе, која већ годинама слови као савезник Запада у борби против експанзије радикалног ислама на рогу Африке, посебно у Сомалији.

Смрт је Зенавија, главнокомандујућег најјаче армије у региону, стигла дан након што је нови парламент Сомалије положио заклетву. Ал Шабаб, радикална филијала Ал Каиде у Сомалији, јуче је емитовала двочасовни програм посвећен смрти етиопског лидера.

„Зенавијева смрт је радосна вест за Сомалце, надамо се да ће га Алах казнити за оно што је учинио нашем народу”, поручио је представник те организације Али Мохамуд Раге.

Суседи Етиопије у првим изјавама саучешћа не крију забринутост за политичке прилике у тој земљи, али и војну стабилност у региону.

„Етиопска држава је веома крхка. Није извесно да ли је режим у Адис Абеби припремио транзицију и да ли ће различите фракције у тамошњој власти изнети промену на челу државе без отпора”, упозорио је јуче Раил Одинга, премијер Кеније.

Одговор на дилему о даљем политичком курсу Етиопије биће познатији већ следећег месеца на конгресу владајуће коалиција ЕПРДФ, која је на дневни ред већ раније ставила „смену генерација” у врху власти.

Зенавијево политичке наслеђе вишеслојно је. Најмлађи председник државе у историји Африке, будући да је са 31. годином 1991. постао први човек Етиопије, деценијама је на Западу био хваљен као протагониста „нове генерације” лидера Црног континента. Марксиста у младости, прагматик по преотимању власти од војне хунте, Зенави је деценијама развијао модел јаког етничког федерализма, не испуштајући ни тренутак конце централне власти.

Крвави рат са Еритрејом 1998–2000. године, брутално гушење политичке опозиције након избора 2005. године, две војне интервенције у Сомалији, прогон домаћих, али и страних новинара, донели су Зенавију титулу ауторитарног лидера у земљи која, иако живи од пољопривреде, сељацима никада није дозволила власништво над земљом.

Одлучан да Етиопију изведе из сиромаштва, Зенави се окренуо великим инвестиционим пројектима са партнерима у Кини, Индији, Турској. Под руководством Зенавија, Етиопија је од почетка миленијума до данас, остварила једну од највећих стопа привредног раста у Африци (7, 5 одсто лане).