Тајна дуговечности је у супи

Лекари, нутриционисти и разни научници одавно покушавају да открију у чему је тајна дуговечности. Деветоро рођених браће и сестара са Сардиније, који укупно имају 818 година, тврде да је одговор – супа минестроне.

Дуговечни Мелисови из покрајине Олијастра прекјуче су ушли у „Гинисову књигу рекорда”, као најстарији по збирном броју година, пише „Гардијан”. Најстарији члан Консолата, јуче је напунила 105 година, а најмлађа Мафалда, коју зову „Малена”, има 78.

„Толики број браће и сестара с просеком година већим од 90 је права реткост”, рекао је Крег Глендај, главни уредник „Гинисове књиге рекорда”.

Мелисови потичу из места Пердесдефогу у планинској Олијастри, где по уверењу људи из „Гиниса” живи највећи број стогодишњака у односу на број становника.

Научници настоје да утврде због чега становници Сардиније живе толико дуго – 371 особа је старија од 100 година, односно 22 на сваких 100.000 становника. Верују да су заслужни генетски материјал, скромна медитеранска исхрана и начин живота који им јача издржљивост.

„Добро се хранимо, а то значи пуно минестроне супе и мало меса, и увек нешто радимо”, каже Алфонсо Мелис (89), који је у другом светском рату за длаку избегао да га нацисти ухапсе, а данас у свом кафићу с гостима расправља о кретањима на берзи.

„Гардијану” је рекао да сваки слободан тренутак проводи у винограду или башти у којој узгаја пасуљ, плави патлиџан, паприку и кромпир.

Његова сестра Клаудија (99) се надовезује сличним а једноставним рецептом: „Само наставите да радите, једите супу, пасуљ и кромпир”. Консолата има 105 година, 14 деце од којих су деветоро живи, 24 унука, 25 праунука и троје чукунунука. Још увек кува и храни козе.

„Моји унуци имају машине за веш и судове и усисиваче и не разумем их кад чујем да се жале да су под стресом”, рекла је за италијански лист „Коријере дела сера”.

Најстарији човек на свету је Јапанац Ђироемон Кимура (114), али по речима уредника „Гинисове књиге рекорда”, од 70 људи на свету, за које се зна да имају више од 110 година, седморо су Италијани.

Сардинија је савршено место да се доживи стота.

Професор биохемије и молекуларне биологије на тамошњем Универзитету у Сасарију Лука Дејана, тврди да су саставом ДНК предодређени за дуг живот. У прилог им иду ћелијски протеини и још низ фактора.

„Сардинија је ветровита, па дишу промењен ваздух, а нема ни температурних крајности. Бављење пољопривредом и сточарством чини народ физички активним”, каже професор Дејана и додаје да не треба занемарити ни значај хране:

„Чаша црвеног вина и комад овчјег сира или козје рикоте стандардни је оброк ових стогодишњака, а све је то домаћа, здрава храна”.

По мишљењу овог професора, још један важан фактор је поштовање:

„Стари становници Сардиније живе с породицама које их уважавају и поштују као живе сведоке прошлости локалних заједница.”

Једина лоша страна живота у Пердесдефогуу је близина велике војне базе за тестирање оружја Салто ди Квира, која је под истрагом због повећане стопе оболевања од рака међу тамошњих становништвом.

Адолфо Мелис тврди да то уопште не утиче на њих:

„Мој брат Антонио има 93 године, а 25 година је радио у тој бази. Нисмо болесно село.”