Русија ушла у СТО

Русија је јуче, после 18 година преговарања, коначно постала чланица Светске трговинске организације (СТО), која регулише чак 97 процената трговине на планети. Јучерашњи догађај није изазвао посебно узбуђење на глобалној пијаци, пошто је реч тек о формалном окончању једног процеса за који је светско „да” дато још крајем прошле године. Ипак, био је то историјски чин, којим је и последња од великих светских економских сила приступила наведеној организацији.

Заједно са Русијом, нове чланице СТО постале су и две државе Океаније – Самоа и Вануату, чиме је број земаља у чланству ове организације заокружен на 156.

Како је поводом ступања у СТО изјавио званични представник руског Министарства иностраних послова Александар Лукашевич, Русија у организацију ступа „у складу са условима који одговарају њеним националним интересима, и стварају претпоставку за даље усавршавање пословне климе, привлачење страних инвестиција, ширење руског извоза, уз очување могућности за јачу подршку кључним гранама руске економије”.

Извесну сенку на ступање у СТО баца однос Русије са САД, тачније они детаљи који су регулисани, такозваним, Џексон-Вејниковим амандманом којим је у трговинску размену између две земље унето више препрека. Поменутим амандманом забрањено ја давање статуса најповлашћеније нације у трговини државама које ограничавају право својим грађанима на емиграцију. Амандман је донет још у време постојања Совјетског Савеза, али, упркос бројним противречностима које уноси у данашње односе две земље, као и чињеници да је у несагласностима са пословањем СТО, до данас није укинут.

Светске агенције преносе податак да ће, како процењује Светска банка, укупан ефекат уласка Русије у СТО бити додатни развој њене привреде у краткорочној перспективи за 3,3 одсто БДП, а дугорочни за 11 одсто. Руска економија, вредна је 1,9 трилиона долара, што је чини деветом по величини у свету.

Све наведено не значи да ће Русији и СТО преко ноћи почети да цветају руже. Напротив предстоји сложен процес регулисања свих спорова који су током протеклих година настали између руске државе и њених пословних партнера, а тога се накупило поприлично. Такође, ако се остваре речи Андреја Белоусова, руског министра за економски развој који најављује „агресивну спољноекономску политику”, нема сумње да ће руски партнери настојати да у том процесу што боље заштите сопствене интересе.

Први корак, који је у Русији већ предузет, јесте прилагођавање царинских стопа, и увозних и извозних, новонасталим околностима. Овде треба имати у виду да је Русија у царинској унији са Белорусијом и Казахстаном, што свакако уноси одређене специфичности у однос Москве према новим и старим пословним партнерима, како оним из бивше совјетске заједнице, тако и осталима.

Главна промена уласком у СТО огледа се у томе што ће се увозне царине у Русији смањити са тренутних 10 одсто на просечних 7,8 процената. Као један од примера шта чека нову чланицу СТО, познаваоци наводе обавезу смањења увозних царина на нове путничке аутомобиле са 30 на 25 процената, да би та бројка током наредних седам година била спуштена чак на 15 одсто.

Такође, не треба сметнути с ума да у Русији и даље функционишу, такозвани, „моноградови” у којима је све прилагођено раду једног великог комбината. Отварање тржишта и евентуални прилив инвестиција из иностранства свакако ће и у такве градове донети одређене промене, са могућим социјалним последицама. Све поменуто односиће се, на свој начин, и на субвенционисање пољопривреде.

Како преносе агенције, чланство у СТО не обавезује руску владу на одрицање од регулисања цена услуга природних монопола, уз само једно ограничење када су у питању цене природног гаса за домаће индустријске потрошаче, уз које гасне компаније могу да остваре профит. За индивидуалне потрошаче, држава може да одређује цене без обзира на рентабилност продаје.

По свему, највише користи од приступању СТО требало би да имају руски потрошачи, због могућег пада животних трошкова као последице укидања трговинских баријера. Могуће је појевтињење не само увозних производа и услуга, већ и домаћих артикала, посебно оних у чијој се производњи користе увозне сировине.

У сваком случају, аналитичари се надају да ће Русија уласком у СТО доживети привредни раст, привући више инвестиција и показати вољу за увођење принципа тржишне економије.