Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ускоро плаћање лекара по учинку

Ускоро плаћање лекара по учинку
Ка­пи­та­ци­о­на фор­му­ла тре­ба да „по­сма­тра” ле­ка­ра кроз број опре­де­ље­них па­ци­је­на­та (Фо­то Д. Јевремовић)

Од 1. октобра у домовима здравља широм Србије требало би да почне примена такозване капитације, односно новог система плаћања здравствених радника према ефикасности рада, броју пацијената које имају и прописаних рецепата, али и превентивних прегледа које обављају. Како је најавила нова министарка здравља проф. др Славица Ђукић-Дејановић, сви они који буду радили у просеку здравствене установе, у којој су запослени, имаће плату као и до сада.

Како истиче др Мира Крчевинац, директорка Дома здравља „Краљево”, грађани су у великој мери изабрали лекаре, што је главни предуслов за примену капитационе формуле. Она сматра да треба форсирати рад медицинара на превентивним прегледима, јер је то кључ решења многих проблема у здравству.

– Корак по корак морају да се одвоје они који раде од оних који не раде. Верујем да ће имати мало већу плату они који раде боље и више. Али, те промене треба да прати и Закон о раду и Закон о платама у државним установама. Капитациона формула треба да „посматра” лекара кроз број опредељених пацијената, а не кроз број оних који имају оверену књижицу. Цео систем треба поставити на здраве ноге. Очекујем да ће се ускоро и у болницама кренути са измењеним начином финансирања, као што је случај са капитацијом у домовима здравља – истакла је др Крчевинац.

У превентивном раду лекара, узимаће се у обзир спровођење програма вакцинације, здравствено-васпитни рад, циљани прегледи раног откривања рака дебелог црева, дојке и грлића материце, систематски и гинеколошки прегледи, контроле трудница и психофизичка припрема за порођај, ултразвучни преглед кукова бебе...

Др Јелица Раденковић, директорка Дома здравља „Зајечар”, каже да треба водити рачуна и о томе да није исто када лекар прегледа пацијенте у граду и у сеоским амбулантама.

– Ми бринемо о здрављу житеља 42 села у 33 амбуланте. Наши лекари морају да прођу дневно по 100 километара да би прегледали рецимо 30 пацијента у три села дневно. А неки доктор у граду има више болесника у ординацији. Наша установа је у пројекту капитације, па су лекари спремни за почетак званичне примене. Доктори се помало плаше тога како ће бити плаћени. Проблем је што у нашем крају велики број фирми не ради, па многи нису регистровани као пацијенти. Наши доктори у просеку имају 50 пацијената дневно – нагласила је др Раденковић.

У Министарству здравља објашњавају да је много тога урађено на принципу „изабрани лекар” и да доктори треба да буду заинтересовани за капитацију, јер је то нешто што постоји у свим земљама. Циљ је да пацијент добије што квалитетнију услугу и да здравствени радници заиста раде свој посао у радно време. Претпоставља се да ће они који раде у просеку здравствене установе примати сто одсто плату, а да ће они који раде мало изнад просека имати мало већу зараду.

У Републичком фонду за здравствено осигурање напомињу да је до сада око шест милиона људи изабрало лекаре, односно око 87 одсто грађана.

----------------------------------------------

Чека се измена уредбе о платама

Да треба одвојити раднике од нерадника и кренути са вредновањем рада лекара сагласна је прим. др Татјана Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије, али напомиње да се очекује измена уредбе о зарадама, којом ће то бити омогућено.

– Треба наћи начин да не дође до смањења плата лекара и ми желимо са Министарством здравља да узмемо активно учешће у изменама те уредбе – истакла је др Радосављевић.

На наше питање како ускладити број пацијената и квалитет рада, који свакако не може да буде исти приликом прегледа првог и 50. пацијента, др Радосављевић напомиње да су они упознати са проблемима на терену и да свакако треба наћи праву меру која ће бити у интересу пацијената који су у средишту здравственог система.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.