Шеснаеста годишњица протеста опозиције

Данас се навршава 16 година од масовних демонстрација опозиције, првих значајних протеста против режима Слободана Милошевића. Скуп је организовао Српски покрет обнове, а придружиле су му се све опозиционе партије. Непосредан повод за окупљање тог 9. марта 1991. године било је незадовољство уређивачком политиком Радио-телевизије Београд. То незадовољство кулминирало је након коментара у којем је уредник Дневника Славко Будихна оптужио СПО да је продужена рука "усташког" хрватског режима. Уз његову, опозиција је затражила и оставке тадашњег директора телевизије Душана Митевића, као и уредника Предрага Витаса, Ивана Кривеца и Сергеја Шестакова.

Иако је скуп на београдском Тргу Републике био уредно пријављен, МУП није одобрио његово одржавање, а полиција је практично опколила Београд да би спречила долазак демонстраната из унутрашњости Србије. И поред тога, позиву опозиције одазвало се готово сто хиљада противника Милошевићевог режима.

Демонстрације су прерасле у вишечасовне сукобе са полицијом која је употребила сузавац, гумене метке, водене топове. У овом уличном "рату" погинули су ученик Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић, док је око 200 демонстраната повређено.

У одбрану режима стала је и војска. Пошто су демонстрације попримиле размере које власт није очекивала на улицама главног града, по одлуци тадашњег Председништва СФРЈ појавили су се и тенкови.

Главни организатор протеста Вук Драшковић је ухапшен, али то је уместо смиривања "побуне", што је власт очекивала, само изазвало нову лавину незадовољства.

Те ноћи студенти су организовано кренули из Студентског града, али их је полиција на Бранковом мосту сачекала са сузавцима и пендрецима покушавајући да их спречи да стигну до центра Београда.

Протести су се наставили и наредних пет дана све док нису ослобођени сви ухапшени. Руководство РТБ-а и тадашњи министар полиције Радмило Богдановић поднели су оставке које су прихваћене у Скупштини Србије.

Иако се чинило да ће се после демонстрација 9. марта Слободан Милошевић тешко опоравити, он је са власти отишао тек девет година касније.

На пету годишњицу овог протеста промовисана је коалиција Заједно коју су чинили Демократска странка, Грађански савез Србије и Српски покрет обнове. Ова коалиција је однела победу у највећем броју градова на локалним изборима 1996. године, али Милошевић није признао изборне резултате што је довело до нових протеста који су трајали 77 дана, све док тадашњи режим није прихватио изборну вољу грађана.

Уз 5. октобар, 9. март се сматра пресудним у борби за демократске промене у Србији.