Избеглице запоселе просторије Сремског округа

Сремска Митровица – Просторије Сремског округа у Сремској Митровици јуче је запосело око стотину избеглица, мушкараца, жена и деце, међу којима има и беба и деце у инвалидским колицима. Ова велика група није се задовољила објашњењем Општинског услужног центра да се сви проблеми грађана решавају на једном од 13 шалтера, а код службеника се одлази само ако се у Општинском услужном центру процени да је потребан контакт са службеницима и функционерима, па је прошла у просторије начелника округа.

Незадовољни грађани "сместили" су се у ходник и просторије округа и обзнанили да ту остају док им се не саопшти план решавања њиховог проблема.

Саво Марић, један од организатора овог протеста, каже да је очај натерао породице на овакав корак.

– Речима се више не може описати беда у којој живимо. Нити имамо запослење, нити смештај. Ми истински гладујемо и смрзавамо се. Наша деца не расту и поболевају због неухрањености, наши средовечни људи претварају се од муке у старце, а старији умиру не дочекавши старост. Неки и својом вољом то убрзају. Ми нисмо направили распад оне земље, ми нисмо изазвали сопствени прогон, страдање и уништење наше имовине. Сад тражимо од државе, чији смо грађани другог реда, да нас коначно поштеди мучења и понижења. Овде ћемо остати док нам се неко не обрати и каже када ће се и како решавати наш проблем. Не, нисмо ми овде упали изненада. Ми смо то најавили на протестном скупу пре месец дана. Рекли смо да ћемо запосести зграду Скупштине општине 15. фебруара, али смо то одложили са жељом да дамо времена надлежнима да за нас смисле какав план – каже Марић.

У кабинету начелника округа Александра Грубјешића "сместило" се више од шездесеторо деце, жена и мушкараца. Нека деца су заспала, нека седе још будна. Сам Грубјешић седи за својим радним столом и чека да се избеглицама неко обрати.

– Ови људи су тражили да дођу код мене – каже Грубјешић. – Ја сам им то дозволио, јер ми је то дужност, а разумем и њихову муку. Они су напросто овде остали. Не знам колико ће остати.

Неколико десетина мушкараца и жена "сместило" се у ходник из кога се улази и у општинске канцеларије. Због великог притиска на ограничени капацитет тоалета настала је мучна ситуација. Заменик председника општине Василије Радосављевић каже да је ова група људи онемогућила део општинских служби да раде свој посао. Неки су чули и претње. Затражено је од агенције "Протектор", која обезбеђује зграду Скупштине општине, да ангажује већи број људи него што је уобичајено како би се обезбедили опрема и људи, па и сами учесници протеста. Обезбеђење смо, каже, морали да појачамо да бисмо заштитили и саме учеснике протеста у случају да међу њима ствари измакну контроли.

– Истовремено смо затражили од Полицијске управе да предузме све што је у њеној надлежности како би општинске службе могле нормално да функционишу – каже Радосављевић.

– Не циљам на избацивање учесника протеста, већ само на обезбеђење нормалног рада локалне самоуправе. Ја сам убеђен да ово није требало да се предузме баш данас, кад је Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима објавио позив за пружање помоћи у стамбеном збрињавању. Овај протест се предузима кад држава нуди откуп сеоских кућа  дајући половину новца бесповратно, а половина да се отплати за десет година без камате. То је решење, то је конкретан план – каже Радосављевић.

У Полицијску управу позван је на информативни разговор председник Удружења избеглих и расељених Милован Гуслов, које је и организовало ову очајничку акцију. Драгутин Гуслов, Милованов отац, каже да је њихова породица управо добила решење о избацивању из неусловне куће чији власник не живи овде.