Возна карта из руке двоструко скупља

Испред улаза железничке станице „Карађорђев парк” видно је истакнут ред вожње „Беовоза”, који важи до краја године. Ту је и мапа на којој су уцртане трасе којима ови возови саобраћају. Неколико степеника ниже је шалтер-кућица у којој нема отправника. Врата су већ дуже забрављена, па путник не може да рачуна на асистенцију надлежних из „Железница Србије”, у случају да има неку недоумицу. Ни карту за воз нигде није могуће купити, јер благајне – нема. Карту могу да купе једино код кондуктера у самом возу, али – по двоструко вишој цени.

А док шпартају полумрачним ходницима неће наићи ни на једно обавештење на којем од два постојећа перона застаје композиција за, рецимо, Ваљево или Младеновац. Уколико одлуче да од Карађорђевог парка до Новог Београда дођу железницом, они који иначе не користе „Беовоз” неће никако знати у који воз да уђу, јер ни о томе нема никаквих информација.

– Чујете ли, воз стиже, али ништа не разумем оператера! – озлојеђена је Снежана Вукојевић, пензионерка која силом прилика већ два месеца користи „Беовоз”, на релацији Карађорђев парк – Лазаревац. На глас са разгласа, који је, највероватније, упозорио путнике да се композиција приближава стајалишту, корисници ових услуга имају прегршт замерки.

– Ем се не оглашавају редовно, ем их ништа не разумеш. Ако већ нема никаквог обавештења, барем би разглас требало да функционише. Чак ни то не ради како ваља. Једина предност чекања у овој станици је што овде није толико вруће као напољу – каже Срђан Милић, који се из Панчева свакодневно превози до Ветеринарског факултета, надомак којег се налази стајалиште „Беовоза”. Карту за превоз срећом има где да купи – у Панчеву. 

У „Железницама Србије” признају да на стајалиштима „Тошин бунар” и „Карађорђев парк” не постоје благајне за куповину карата за „Беовоз”.

– До пре неколико година на „Карађорђевом парку” постојала је приватна трафика где су путници могли да пазаре наше карте, али је киоск склоњен, вероватно одлуком градских власти. За предузеће је нерационално отварање благајни у станицама где има мали број путника. Они који користе „Беовоз” могу да купе карте на свим осталим продајним местима док их у Земун пољу и Рипњу могу набавити код отправника возова – објашњавају у медија центру „Железница Србије”. 

Према важећим прописима, железничка стајалишта немају отправнике возова. То никако, уверавају у овом предузећу, не угрожава и не ремети железнички саобраћај.

– Кућица која се налази у стајалишту „Карађорђев парк”није намењена за отправнике возова, већ је својевремено служила за продају карата – тврде у медија центру. Осим тога што нема никаквих обавештења, ово стајалиште има и лош разгласни систем.

– Постављен је када је стајалиште и изграђено, односно пре 16 година.Неразговетности доприноси и неакустичност стајалишта, што додатноумањује квалитет звука – објашњавају у медија центру „Железница Србије”. 

----------------------------------------------

Зоне и тарифе

Појединачна карта за „Беовоз” купљена на благајни кошта 60, 100 и 200 динара у зависности од зоне саобраћаја, док се у возу карта наплаћује 120, 200, односно 400 динара. „Железнице Србије” издају и месечне маркице за путовање „Беовозом” и оне коштају 800 динара за ђаке и пензионере и 1.500 динара за запослене за све три зоне.

----------------------------------------------

Око 60.000 путника месечно

Ред вожње „Беовоза” пројектован је у складу са расположивим возним средствима „Железница Србије”. У систему свакодневно саобраћају четири гарнитуре на правцима Панчевачки мост – Панчево Војловица и то десет пари возова, односно 20 полазака у оба правца. Други правац је Батајница – Инђија са 11 пари возова или 22 полазака радним данима, док је викендом саобраћај на овом правцу редукован. На правцу Београд центар – Рипањ саобраћа пет пари возова (10 полазака) од тога два пара (четири воза) саобраћа до и од Младеновца, док од Панчевачког моста до Ваљева возе два пара возова или четири композиције. Возови из правца Инђије завршавају и почињу путовање у Батајници, „Беовоз” из Панчева вози до и од Панчевачког моста, композиције из Рипња и Младеновца иду до и од Београд центра, док гарнитуре из Ваљева саобраћају до Панчевачког моста, а једна до Панчева Војловице. Возови из система „Беовоз” месечно превезу просечно око 60.000 путника.