Контејнери за пасијанс

После објављивања текста под насловом "Те проклете навике"  прошлог петка у "Политици", редакцији су се путем електронске поште јављали домаћи, али и читаоци из иностранства објашњавајући како је регулисан живот у градовима из којих су се јавили.

Тако, Мате Лабор пише из Лондона:

"Ако шетате куче, па ако се оно унереди на улици, а ви "случајно заборавите" да то покупите, казна од хиљаду фунти (1.500 евра) деловаће веома стимулативно на ваше мале сиве ћелије да то следећи пут не поновите. Ако дежурни полицајац и није непосредно у близини, немојте мислити да ћете се извући некажњено: ту је систем безбедносних камера (си-си-ти-ви) који покрива велики број улица. А једном кад се нађете на тапету судије за прекршаје, нема шансе да се извучете – не помажу везе, популарност или богатство. Друго, не слажем се да су "шуварице" биле баш толико лоше. Да јесу, не би толико људи који су их завршили сада ухлебље нашли по белом свету. Заправо, мишљења сам да је садашње школство са неким "радионицама" права катаклизма образовања. Сетимо се само до каквих су апсурдних ситуација те "радионице" и "играонице" доводиле и ученике и наставнике. Наставници су ишли на "курсеве" на којима су правили капе и авионе од папира, а курсеве су, наравно, држали  "експерти" (да ли из "шуварица"?) за добре паре".

Из Швајцарске пише Стеван:

"Заустављање возила са упаљена четири мигавца насред коловозне траке, ако возило није у квару, кажњава се са око хиљаду франака. Ако је возило у квару, обавеза је возача да одмах по заустављању возила и паљења мигаваца постави троугао 50 метара од аутомобила".

Роксанда пише следеће:

"Хвала Вам за текст који тачно осликава наше навике, неваспитање, безочност, бахатост... Штета што нисте дотакли још неке примере нашег велеградског живота".

Те примере у свом тексту истакла је Наташа Фримерман:

"Четвртак, 1. март. Пешачки прелаз. Возач док чека зелено светло на семафору, отвара прозор и баца кору од банане право пред моје ноге. Затвара прозор и – ником ништа. Или: комшија да би паркирао тик уз улаз, скоро сваке вечери ређа контејнере као пасијанс. Кад кренемо да бацимо ђубре, знамо да ли му се "отворио" или не. Или: станарка у приземљу зграде преко пута моје зна да не треба да нарушава изглед фасаде простирањем веша. Она то чини испред зграде на конопцу разапетом између два стабла. Нужда закон (не) мења. И – ником  ништа".

Свако разуман рећи ће после читања ових редова да је лако њима на Западу да спроводе закон и наплаћују тако високе  казне прекршиоцима када су њихове зараде такође високе. Нико се, наравно, овде неће заложити за казну од 1.500 евра за саобраћајни прекршај, али за 150 свакако да хоће. Па ако возач то не може да плати, јер нема кеш код себе, чекаће га наплата када буде регистровао возило. Нема регистрације без наплаћеног дуга, или нема вожње због прекршаја.

Исто правило може да се искористи и код простирања веша, паркирања на зеленој површини, премештања контејнера и хиљаду сличних примера. Преко уплатнице за Инфостан, баш као и крајње непопуларна претплата за Јавни сервис Србије и наше право да знамо све.