Хрвати концесијама намирују дугове

Хрватска се дичи својим савременим аутопутевима којима је премрежена цела земља. До сада је изграђено око 1.260 километара, највише у смеру који води на јадранску обалу, што је сасвим разумљиво, јер наши суседи настоје да привуку што више туриста из Европе. Од те делатности живи практично цела земља и највећи део њене привреде. Било какав поремећај у туризму нанео би несагледиве последице целој националној економији.

Хрватска је на изградњи путева урадила највише у региону.

Експанзија градње аутопутева у овој земљи почела је после 1995. године. До тада је био изграђен само део некадашњег аутопута „Братство – јединство” од Загреба до Жупање.

Претежно из страних и домаћих кредита потпуно је завршен аутопут од словеначке границе (Брегана) преко Загреба до границе са Србијом дужине 306 километара, „Далматина” преко Босиљева до Сплита (475 км), Босиљево–Ријека 146 километара, Загреб – Вараждин – Горичан на граници с Мађарском (97 км), од Ријеке до Рупе на граници са Словенијом (на правцу за Трст) заједно са ријечком заобилазницом, као и полуаутопутеви из Истарског ипсилона. Путем јавно приватног партнерства грађен је аутопут од Загреба преко Крапине до границе са Словенијом код Мацеља (60 км).

Према подацима које је објавио „Вечерњи лист” Хрватска је од 2000. године до данас уложила 35,2 милијарде куна (око 4,7 милијарди евра), од чега највише јавно предузеће „Хрватске цесте”. То је велико материјално оптерећење за земљу, поготово што је већи део тог новца обезбеђен из кредита, тако да ће последњу рату отплатити тек 2032. године.

Да би скинула с врата то огромно бреме озбиљно се размишља о давању у концесију оних аутопутева који су у власништву хрватских јавних предузећа. С тим што их не би продали испод цене од 2,7 до три милијарде евра. Мада има мишљења, да је сувислије дати неизграђене делове аутопутева концесионарима.

Посла на хрватским аутопутевима још има. Преостало је да заврше започети трансјадрански аутопут од Ријеке преко чворишта Жута Локва до границе с Црном Гором, као и да се комплетира аутопут Загреб–Сисак. Планиран је и аутопут од Загреба до Врбовца, а потом према Мађарској – у правцу преко Крижеваца и Копривнице и у правцу преко Бјеловара. Преостало им је да доврше такозвану Далматину која повезује Загреб са Сплитом, Задром и Шибеником, односно спајање Плоча са Дубровником, како би завршили најдужи аутопут у Хрватској.

Ипак, премрежавање земље савременим путевима нису заобишле афере о намештању цена и извођача. Због тога је у једном тренутку смењена цела управа „Хрватских аутоцести”. Прва велика афера десила се на градњи аутопута од Загреба до Сплита, која је поверена америчком „Бехтелу” без јавног конкурса. За изградњу 147 километара од Босиљева до чвора Свети Рок Хрватска му је платила 990 милиона долара, што је – како је касније признао и сам министар обнове Јуре Радић – било за око 30 одсто више него да се ишло на јавни конкурс. Како је објашњено, то је учињено да се преко „Бехтела” остваре што бољи политички односи са САД.