Шампиони олимпијских друштвених игара

Заштитни знак рок концерта су високо подигнути упаљачи, а после Олимпијских игара у Лондону то исто су за највећи планетарни скуп спортиста постали паметни телефони, таблети и лап топови.

Острвске игре најавиле су коначну прекретницу у информисању: сваке секунде у току 17 дана на Интернету је размењивано чак 208.333 (или укупно 306.000.000) различитих садржаја везаних за спортска збивања у енглеској престоници.

Кратка историја извештавања са ОИ изгледа овако: 1896. збивања на првим Играма савременог доба у Атини пратили су штампани медији, у Паризу 1924. догодио се први уживо радио пренос, у Лос Анђелесу 1932. коришћен је филмски материјал, а 1936. у Берлину „кутија са звуком” представљала је основни начин обавештавања у реалном времену. Онда је у Скво Велију 1960. коришћен први компјутер, да би у Токију 1964. реализован и први сателитски тв-пренос и први пут су компјутерски обрађивани резултати такмичења. Од 1996. и Атланте ствари су почеле да се убрзавају – тада је направљен први веб сајт Игара, а у Сиднеју 2000. право грађанства почео је да стиче, истина у повоју, брзи интернет. У Атини 2004. присуствовали смо зачецима коришћења паметних телефона у размени информација, да би у Пекингу 2008. на сцену ступили – друштвени медији.

И у протекле четири године дошло је до њихове глобалне експлозије, они су постали незаобилазни део популарне културе. Тако је број корисника интернета за 1.500.000.000 2008. године порастао на 2.400.000.000 у 2012, Фејсбук је у Пекингу имао 100.000.000 а у Лондону 900.000.000 регистрованих корисника, а Твитер је у истом периоду направио скок са шест на 140.000.000 заљубљеника у слање порука са 140 знакова. Такође, на Јутјубу је 2008. стављано у минуту 10, а 2012. чак 72 часа видео материјала.

Имајући слух за промене и Међународни олимпијски комитет (МОК на својој страни на Фејсбуку има 2.500.000, а на Твитер рачуну милион корисника) је уочи овогодишњих Игара покренуо специјализовани сајт „The Olympics athletes hub”, сједињујући на једном месту и Фејсбук и Твитер, али омогућивши уједно и интерактивну комуникацију спортских асова и навијача.

По овом сајту са 18.146.351 поштовалаца свога лика и дела на првом месту био је НБА ас Леброн Џејмс, испред Кобија Брајанта (14.367.543) и тенисера Роџера Федерера (11.320.721). Од наших спортиста Новак Ђоковић је међу десетак хиљада олимпијаца са 3.425.628 навијача заузео 17. место.

Али ово је само један од неколико начина мерења популарности спортиста на Играма. Процентуално највећи скок направили су Јусеин Болт, Мајкл Фелпс и Габи Даглас.

Најбржи човек света је у Лондону „стотку” претрчао за 9,63 секунди, али је на крају трке у минуту на Твитеру слато 74.000 порука. Имао их је Болт и више (80.000) и то после финала на 200 м. Укупно, он је своју навијачку базу у Лондону повећао за 725.00 на Твитеру и 700.000 на Фејсбуку, стигавши до цифре од 10.175.707.

Још успешнији био је амерички пливач јер је његов плус после Игара (наравно у историји ће остати упамћен пре свега по 22 медаље) милион на Твитеру и 800.000 на Фејсбуку (укупно 7.754.003).

Убедљиво највећи напредак забележила је америчка гимнастичарка, освајачица „злата” у вишебоју, повећавши број својих следбеника за скоро 4.000 одсто и зауставивши се на бројци нешто мањој од 600.000 навијача.

Подаци Фејсбука кажу да су њихове спортске стране оствариле помак од 29 одсто нових корисника.

Сва ова померања, исто као и на берзи, помно су пратиле и мултинационалне компаније, спонзори спортиста, али и МОК.

Што више „лајковања” и „птичициних порука”, преведено у језик новца значи и путоказ где треба још више рекламирати своје производе. То што је њену фотографију на кутији са цереалијама „Келогса” разменило на Фејсбуку милион људи, сигурно ће значити и нови издашнији уговор за тамнопуту амерички гимнастичарку. О Болту и осталој медијски експониранијој дружини, да и не говоримо.

Обиље платформи за праћење догађаја у реалном времену (предвиђања кажу да ће у Рију 2016. паметни телефони бити апсолутни владари у преносу информација и свих осталих мултимедијалних садржаја) тек ће у наредном периоду постати, са телевизијом, неизоставни извор за праћење великих спортских манифестација.

Уосталом, власници Твитера задовољно трљају руке јер су у Лондону са 150.000.000 порука оборили рекорд фирме. Много заиста, али мало у односу на кинески микро блог (пандан „птичици”) Сина Вејбо који је за 17 дана Игара имао 393.000.000 порука...