Бежао од ватре, скочио у рибњак

Горња Горевница код Чачка – Мештани Горње Горевнице преживели су, некако, огњену суботу и заноћили на међама, страхујући да им нека нова искра не загорча живот. Јуче су осванули и ватри и пламену, борећи се против природе која им је у бесу, за час, однела шуме, ливаде и сенике.

– Ватра је дошла одједном, отуда преко брда – прича за „Политику” Предраг Јелесијевић у свом засеоку Јељен, показујући штапом на запад.

Старац је, каже, видећи да се пламен шири око куће, пошао ка сенику и осетио ватру под табанима. Успео је, срећом, да извуче живи главу.

– На 30 метара одавде имам бару где је био рибњак, скочио сам у њу и то ме спасло.

Старина приповеда да су брзо приспели ватрогасци и амбулантна кола, одмах су му превили ноге и дали инјекцију, јуче по подне превили још једном. Сузног ока гледа у згариште на окућници, немоћно шири руке.

– Чиме ћу вечерас да нахраним јунад – гласно пита његов син Бобан Јелесијевић, који с троје деце живи у том домаћинству.

За неколико минута, одмах иза поднева, изгорело им је, каже, 14 сена и три сламе. По подне је покушавао да бар рашчисти згариште, верујући да ватра, која је отишла даље у село, одавде више нема шта да прогута. Кад су јој јавили да ватра букти селом, из Чачка је овамо дошла Предрагова кћи Весна, и одједном се нашла у чуду невиђеном: на све стране око ње видели су се пламени језици, у једном часу је помислила да спаса нема:

– Овога нема ни у филмовима. Ово је било налик на смак света – рекла нам је кад је стихија минула.

Јелесијевићи су на коти 450, а мало даље, у Арсенијевићима, јуче око 17 сати борба против пламена била је у пуном јеку. Зоран Арсенијевић је стајао неколико метара од своје куће, гледао у пламтећи забран пред собом и уздао се да ће живи зид издржати. Каже нам да је ватра дошла кроз шуму, али у овом селу састављеном од гудура нико није знао њене правце, ни у доласку ни у одласку.

Ту смо са шмрком затекли саобраћајног полицајца из Чачка, Голуба Ћурчића, који гаси ватру као добровољац.

– Чим сам видео дим дошао сам, нисам чекао да ме ико зове – каже Ћурчић.

На суседном имању Зоран Тадић из Чачка дежурао је испред надирућег пламена.

– Дошао сам да бих помогао стрицу. Јутрос смо изорали бразде око кућа, направили ровове и верујем да ћемо тако одбранити домаћинства – каже Тадић.

По засеоцима срећемо ватрогасце и полицајце. Радио-везом јављају им да у суседним Срезојевцима људима горе куће, али нико не зна да им каже где су тачно погорелци и како им прићи.

Пред вече, око 17 сати, телефоном нас у Горевници проналази инжењер Љубинко Филиповић, директор чачанске „Електромораве”.

– Запалила се борова шума у Видови, поред бране у Међувршју. Ту су сви моји радници, дошли су и добровољци из Овчар бање, ту су и запослени из Туристичке организације Чачка. Успели смо да локализујемо ватру, ваљда се неће ширити – извештава Филиповић.

Та шума је, иначе, дословце на обали акумулационог језера ХЕ „Међувршје”, али против овако ћудљиве природе једноставно нема лека. Ватра је јуче око 14.30 изненада букнула и у зеленој шуми села Јездине, западно од Чачка и град је вече дочекао окружен ватрама које су догоревале, бар за наредну ноћ.

Прва искра око овог града упалила се прексиноћ у 18.30 сати у атару Горње Горевнице, 15 километара северно од Чачка. Пожар је уништио око 500 хектара мешовите и четинарске шуме у том селу и суседним Срезојевцима и Миоковцима и део грађевина у неколико домаћинстава. Сенике и суву шуму нису могле да спасу ни бројне ватрогасне екипе из Чачка, Гуче, Горњег Милановца и Крагујевца, којима су у помоћ притекли радници ЈП „Србијашуме” и предузећа „Домис” из Миоковаца, потпомогнути житељима многих села. У борби против стихије која се разбуктала иза поднева повређено је двоје мештана Горње Горевнице и један ватрогасац.

– Имамо довољно људства али је захваћена велика површина четинарске шуме у пожару који се врло брзо развијао. Хеликоптери су покушавали да угасе ватру, а молили смо да у помоћ дође и руски авион – рекао је јуче у 14 сати Драгиша Броћић, начелник Одељења за ванредне ситуације у Чачку.

Житељима засеока Благојевићи у Горевници поручено је да се евакуишу, али смо их пред сумрак скоро све затекли испред кућа. Немају куда да оду и не желе да стихији на немилост оставе све шти су у животу стекли.

Један авион надлетео је Горњу Горевницу, око 17 сати. Огањ се пео уз и низ Јељен, а хеликоптери су по воду морали да иду чак на језеро у Кнић, јер је водостај у Западној Морави код Чачка изузетно низак.

С доласком ноћи, житељи села по брдима око Чачка могли су бар на трен да предахну, спремајући се за нови дан. Шта ће он донети?