Три месеца затвора за порицање геноцида
Првостепени суд у Лозани осудио је турског политичара Догуа Перинчека, лидера ултранационалистичке Радничке партије, због негирања геноцида над анадолским Јерменима у ратној 1915. години, у Османском царству, данашњој Турској.
"Геноцид над Јерменима интернационално је доказана чињеница", изјавио је судија Пјер-Анри Винцап по доношењу пресуде: "То је оптуженом било познато, али се, ипак, дрзнуо да, ношен уско националистичким и расистичким побудама, шири провокације."
Изречена пресуда била је, упркос оштром коментару судије, симболична. По слову члана 261 швајцарског кривичног закона, максимална казна може да буде изречена у трајању до три године робије. Суд се, међутим, задовољио минималним обимом – деведесет дана затвора, условно, прерачунато у новчану глобу од девет хиљада швајцарских франака, плус глоба од три хиљаде франака, плус одштета Удружењу Јермена у Швајцарској због изречених увреда на њихов рачун у, опет, симболичном износу од хиљаду франака, као и обавеза надокнаде судских трошкова.
Три стране које су учествовале или посредовале у судском процесу – Удружење швајцарских Јермена као подносилац тужбе, одбрана турског политичара и влада у Берну – као да нису биле незадовољне пресудом, свака на свој начин.
Потпредседник Удружења Јермена Саркис Шахинијан закључио је по изрицању пресуде да нема разлога за славље: "Истребљење више од милион и пет стотина хиљада анадолских Јермена у Првом светском рату не може представљати ваљан повод за тако нешто, чак и ако је о касном задовољењу правде реч." Шахинијан је, ипак, нагласио лично задовољство чињеницом да је први пут у Швајцарској изречена судска казна због порицања геноцида над Јерменима.
Политичари у Берну, истичу швајцарски медији, гласно су одахнули. Швајцарској влади није било пријатно да се у јавности дискутује о по Анкару болном питању геноцида над Јерменима – због евентуалног, негативног одражавања пресуде на билатералне односе две државе. Уочи почетка судског процеса, штавише, дошло је до тајног састанка швајцарског и турског министра правосуђа. Пошто је јавност сазнала за састанак, влада у Берну је демантовала да је том приликом било речи о судском процесу, још мање о евентуалном исходу процеса: "Иза затворених врата није поменуто предстојеће суђење", појаснио је министар Кристоф Блохер новинарима. Да није било баш тако, упућује детаљнија анализа судијског коментара. Судија Винцап није пропустио прилику да примети, како је пресудом показано у правом правцу "у тренутку када је влада у Берну била склонија гласном ћутању".
Реакција оптуженог ултранационалисте Перинчека по изрицању пресуде наводи на закључак да и сам није био незадовољан. Упркос жучном коментару: "Овде је реч о пресуди расистичког и крајње империјалистички настројеног западног суда... Али, таква осуда не погађа само мене, већ и швајцарски народ, који дозвољава систему да забрањује расправе о историјским догађајима". Искористивши пружене могућности, не би ли указао на "историјску истину" са турског становишта, Перинчек је изразио наду да ће бити још сличних процеса: "Свака судска расправа доприноси рехабилитацији Турске у земљама, где се званично говори о њеној кривици за геноцид над Јерменима."
Перинчеков коментар упутио је на корене повода дискусији: У епохи зближавања Турске и ЕУ, све су гласнији захтеви Анкари да призна геноцид над Јерменима, да исплати одштету наследницима жртава и да се пред светом јавно и званично извини и покаје, као што је Немачка поступила према жртвама холокауста.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


