Да ли је Београд почео озбиљније да схвата Москву

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић вероватно још није ни стигао да распакује кофере по повратку из Москве, а стигла је вест да ће председник Томислав Николић 11. септембра кренути у Русију како би се у Сочију срео са председником Владимиром Путином. Биће то његово друго путовање у ову земљу од када је победио на мајским изборима. Некако истовремено, стигла је и најава руског амбасадора у Београду Александра Конузина да, осим кредита Руске Федерације намењених железници, Србија може да рачуна и на додатну финансијску помоћ.

Оваква концентрација информација о руско-српској сарадњи навела је неке да се запитају да ли то нова српска власт полако, али сигурно „брод” окреће ка Русији. Аналитичари су уверени да то није случај, већ да Влада Србије, која данас „пуни” месец дана од формирања, само много озбиљније схвата Москву као један од прокламованих стубова српске спољне политике.

Уз опаску да не верује да ће нова влада направити корените искораке из неких стратешких опредељења, односно да ће запоставити Брисел на рачун Москве, Драгомир Анђелковић, стручњак за руско-српске односе, каже да је претходна влада само декларативно дефинисала Руску Федерацију као један од стубова српске спољне политике.

„Ту се пре радило о маркетиншком потезу него о реалности. Некритички је вођена политика европских интеграција. Колико год да се причало да су међу ослонцима српске политике и Пекинг и Москва, све се сводило на Вашингтон и Брисел”, оцењује Анђелковић, и додаје да ће сада и други стубови српске спољне политике добити на значају.

Русија и Србија, подсетимо, договориле су се још 2010. године да потпишу Споразум о стратешком партнерству. То се никада није десило. Првобитно је било планирано да га у првој половини 2011. године потпишу тадашњи председници Србије и Русије Борис Тадић и Дмитриј Медведев, али то је одложено за средину прошле године. Цела ствар је пролонгирана због, како је тада објашњено, кризе на северу Косова. Сада се најављује да ће Николић и Путин разговарати и о том документу.

Како за „Политику” каже Генадиј Сисојев, уредник московског листа „Комерсант”, сусрет два председника у Сочију могао би да буде искоришћен за усаглашавање неких тачака тог споразума, чиме ће бити отворен пут за његово потписивање.

„Руске власти желе да успоставе што боље односе са новим властима у Београду. То је природно. У последње две-три године у руско-српским односима није се скоро ништа дешавало. Још од потписивања споразума о ’Јужном току’ и НИС-у, пре три године, није било ниједног значајног споразума”, објашњава Сисојев.

Према његовим речима, сада се надокнађује оно што је на економском плану било пропуштено. Русија, како он каже, гледа на Србију као на свог стратешког економског партнера у овом делу Европе.

Анђелковић је уверен да ће нова власт у Србији радити на томе да се много озбиљније унапреди економска сарадња и то тако да се руски капитал у већој мери привуче.

„Више ћемо се кредитно оријентисати према Русији. Биће успостављено стратешко партнерство у домену војне индустрије, појачаће се војна сарадња, али све то тако да се не угрози пут ка ЕУ. Сигуран сам да ова влада неће урадити ништа што би угрозило европске интеграције”, оцењује Анђелковић.

Према мишљењу Огњена Прибићевића, из Института друштвених наука, циљ честих контаката представника нове власти у Србији са руским званичницима и посете Москви јесу финансијске потребе Србије. Он, како преноси Танјуг, каже да су такве тенденције представника нове власти у Србији резултат њиховог сазнања да тамо одакле су до сада долазила већа средства постоји доста „непријатних услова”.

„Економски услови су исти и у Русији и на Западу, али Запад покушава да те паре услови политиком према Косову и то је проблем који смо и до сада имали. Садашња власт ће радије ићи у Русију, јер тамо неће бити условљавања, али питање је да ли ће тамо бити пара”, рекао је Прибићевић.
Уз подсећање на то да је и претходна власт била доста оријентисана ка Русији, Прибићевић наводи да су Русима важни сопствени интереси, који на западном Балкану и у Србији „нису ипак претерано важни”.

„Нису то интереси који би опредељивали политику Русије, свакако нису приоритет, нису прва лига, да тако кажемо, него некаква средња. Руси се воде својим интересима и они јасно знају да свакако има других подручја која су интересантнија за руске инвестиције од нашег”, рекао је Прибићевић, додајући да је зато Русији мање-више свеједно ко је на власти у Србији.

Анђелковић, пак, сматра да се Београд са новом влашћу боље доживљава него у претходном периоду. Он сматра да је веће поверење у садашњу власт, али истиче и да је Русија „свесна да се Србија налази у евроатлантском дворишту”.

„Русија није довољно глобално снажна да би могла да угрози евроатлантски примат на нашем простору. Тако да она не очекује бог зна шта. Не очекује од Србије ни да ова уђе у војни савез са њом, а неће градити ни ближе војне односе са Београдом, него што их има са НАТО-ом кроз Партнерство за мир”, оцењује Анђелковић и истиче да Русија само жели да има исти третман као водеће западне земље.