Немачка уводи контролу трансплантације органа

Берлин би данас, на састанку који је сазвао с немачки министар здравља Данијел Бар, требало да донесе политичку одлуку о будућности трансплантације људских органа, сазнаје „Политика”. Скупу ће присуствовати, поред високих представника владе, и лекари и представници социјалних осигурања.

Званично, реч је о завођењу додатних контрола при одређивању пацијената који би, због акутне угрожености, имали приоритетно право на трансплантације. Немачка, попут других развијених земаља запада у којим је распрострањена пракса пресађивања људских органа, не располаже довољним бројем органа, а недавно изгласане олакшице законских одредби о легалним трансплантацијама не дају жељене резултате.

Због познатих и претпостављених манипулација, како у погледу давања повластица имућним пацијентима, тако и због сумњи да је дошло до преплитања интереса с такозваном органском мафијом, спремност Немаца да после клиничке смрти дарују своје органе нагло опада.

Очекиване, строге одредбе о надзору фер расподеле органа онима којима су најнеопходнији подстакле би, по мишљењу владе, потенцијалне донаторе у Немачкој да завештају своје органе после смрти – медицини.

Јасни законски регулативи допринели би, такође, сузбијању илегалне трговине органима. Хиљаде „давалаца” у неразвијеним деловима света неретко су жртве такозване органске мафије. С друге стране, настојања владе у Берлину да, каже се, каналише експлоатацију и расподелу органа за трансплантацију, неминовно би за собом повукло притисак на државе на такозваној периферији ЕУ или изван ње, да се прикључе систему „Евротрансплант”. Ова холандска организација, на нивоу фондације, усмерава расподелу органа за трансплантацију у седам европских држава, укључујући, наравно, Немачку.

Како „Политика” сазнаје, од извора у одељењу професора Гинтера Лауфера за хирургију срца и торакалну хирургију у бечкој болници Алгемајнес кранкенхаус, најпожељнији кандидати за приступ „Евротранспланту” су Литванија, Мађарска и – Србија.

Блиски сарадник професора Јохана Прачкеа с Медицинског универзитета Инзбрук, у аустријској покрајини Тирол (име је познато аутору ових редова) изјавио је за „Политику” да су „размишљања” челника „Евротранспанта” усмерена на сарадњу с болницама у Београду и Нишу, а да би већ у самом старту сарадња била подстакнута одговарајућом, скупоценом опремом болница...

Професори Лауфер и Прачке сврставају се, уз директора „Евротранспланта” Аксела Рамела, у водеће стручњаке фондације.

С обзиром на сложену проблематику, за коју већина признатих стручњака тврди да нема универзалног решења, на одлуку данашњег састанка у Берлину могло би да се гледа, како се у Немачкој каже, са смешком у једном оку и са сузом у другом. У току вишедеценијске праксе расподеле расположивих људских органа намењених трансплантацији, Немачка је, по правилу, лакше долазила до неопходних органа. У прилог реченом иде податак да је сваки четврти оперисани пацијент у Немачкој био Италијан. Како, дакле, објаснити, да су (имућни) пацијенти из Италије долазили у Немачку, да би им био пресађен орган посредством „Евротранспланта” – исте организације која је италијанским болницама дала обавештење да потребног органа нема?

Статистички подаци, који су се минулих дана појавили у водећим немачким листовима, указују да немачки стручњаци за трансплантације имају мало разумевања за лекарску етику када је о набавци потребних органа реч. Док влада, наиме, говори о појединачним случајевима, регистрованим у две угледне клинике, у Регензбургу и у Гетингену, водећи дневници „Зидојче цајтунг” и „Франкфуртер алгемајне” указују да девет од десет трансплантација буди сумњу у регуларност поступка.