Оландов воз већ касни

Лепо је што се препланули Франсоа Оланд са летовања вратио возом, али француска левица и опозиција прозивају га што је уопште ишао на „ваканс” у оваквој ситуацији.

Воз „нормалног председника”, како је Оланд себе назвао у предизборној кампањи, већ је почео да касни, мишљење је већине Француза који су очекивали брже и коренитије промене.

Радикалнија левица, оличена у харизматичном Жан-Лик Меланшону (Леви фронт) замера му што је „проћердао” првих сто дана и најављује да неће гласати у парламенту за такозвано златно фискално правило договорено пред лето на самиту у Бриселу.

Оланд је, за разлику од претходника Николе Саркозија, био оштар противник политике драстичног стезања каиша, тврдећи да штедњом не може да се обезбеди раст.

Сада међутим тражи да се у парламенту гласа за ово правило по коме се чланице ЕУ обавезују да ће буџетски дефицит смањити на три одсто од бруто националног дохотка до краја 2013.

За то се залаже и одлазећа прва секретарка француских социјалиста Мартин Обри, која у новој влади није добила место премијера иако се томе надала. Она ипак сматра да социјалисти и левица Оланду треба да дају пуну подршку како би се створила „нова конструкција Европе”, супротна оној коју је Ангела Меркел градила у дуету са бившим француским председником.

Да није било Оланда, да није ударио руком о сто на јунском самиту ЕУ, питање је да ли би евро преживео лето, рекла је Обријева на скупу социјалиста протеклог викенда. Њу ће на конгресу социјалиста у октобру заменити нова личност.

„Сви народи којима иде лоше, Италијани, Шпанци, Грци... дочекали су долазак социјалисте на чело Француске, као мало светла у тунелу. Најзад је дошао неко ко тражи да се донесу и мере за раст, а не само стезање каиша”, рекла је она о свом партијском колеги.

Оланд свакако зна да му је подршка преко лета спала на 49 одсто, па је кренуо у неку врсту офанзиве – по многима закаснелу и недовољну.

За крај септембра најављује се парламентарна дебата о пројекту да се државним буџетом субвенционише и отвори 150.000 послова за младе људе без високих квалификација, оних међу којима је највиша стопа незапослености, и да се за 50.000 повећа број „социјалних станова”. Очекује се такође да ће се смањити таксе на бензин, како би се успорио раст цена, што погађа све грађане. 

С друге стране, странка деснице УМП се брзо опоравља од пораза и припрема се за локалне изборе 2014. По многима већ меркају ко би могао да буде победнички кандидат на председничким изборима 2017. На удару њихове критике је нарочито Оландова политика драстичног опорезивања богаташа и оних са врло високим примањима. Тиме се, тврде, угрожавају снаге управо оних који једини могу да отварају радна места. Противе се и намери Оланда да задржи 35-часовну радну недељу и многе социјалне бенефиције.

Генерални секретар УМП Жан-Франсоа Копе, који ће се кандидовати за ово место и на новембарском конгресу, већ је рекао да партија мора да се реформише тако да опет победи. Нигде у тој рачуници нема места за Саркозија иако Копе припада клубу његових пријатеља.

Копе хоће да се странка „суочи са реалношћу на терену и да поврати енергију”.

Све у свему и левици наклоњени листови попут „Либерасиона”, и десни „Фигаро” сматрају да Оланд није требало да се одмара. Без обзира што је, за разлику од претходника који се возио скупоценим јахтама и приватним авионима, путовао обичним возом.