Интернетом плута безброј острва

У Београду, на Филолошком факултету, у Руском центру, уз подршку Министарства просвете и науке Србије, почео је тродневни међународни научни скуп: „Култура модерне: словенско-јапански дијалог”, који је окупио тридесетак учесника.

Европски уметници: Ван Гог, Гоген, Бердсли, као што је познато, стварали су под утицајем јапанских уметничких техника, које су, у другој половини 19.века, стекле велику популарност. Међутим, мање је познато да су и словенски ствараоци трпели утицај јапанске поезије и јапанског сликарства. Скуп се, зато, одржава с идејом да се покаже утицај јапанске уметности на српску, руску и пољску културу модерног доба. Истовремено, биће показан и утицај руских писаца и режисера: Толстоја, Достојевског, Станиславског, на јапанску књижевност, филозофско-политичке идеје и позориште.

Поред српских истраживача са Филолошког факултета, Института за књижевност и Универзитета лепих уметности, на скупу учествују и научници из Русије, Аустралије, Црне Горе, а из Јапана је дошло петнаестак научника. Међу њима су Тецуо Моћизуки (слависта), Мићитака Сузуки (византолог), Кеиђиро Суга (песник), Шухеи Хосокава (проучавалац дијаспоре), Сусуму Нонака (проучавалац руске филозофије и књижевности), Шинићи Мурата (театролог), Виктор Нижељски (глумац и режисер). Из Србије,у раду научног скупа, учествују:јапанолози Данијела Васић и Далибор Кличковић, као и Тања Поповић, Бојан Јовић, Бојан Чолак, Војислав Карановић. Скуп воде слависта Корнелија Ичин и јапанолог Кајоко Јамасаки.

Научни радови се баве проблемима етике у јапанској модерни, бесцрквености у Јапану, германским митом у јапанској култури, руско-јапанским ратом. Део реферата је посвећен поезији (жанру танке и хаику поезије, слободном стиху у јапанској поезији) и прози (Мишими, Розанову, Кобо Абеу, Сосекију), део позоришту и филму (простору у јапанском позоришту, телесној изражајности у словенском и јапанском позоришту, утицају јапанске уметности на Ејзенштејна), а део интермедијалним проучавањима (зенбудизму и концептуализму, јапанизмима у делу Даниле Васиљева, везама дела Надежде Петровић и писца Морија, Стравинском, јапанској гравури и поезији Ахматове).

Такахаши Фумихиро, из Центра за постдипломске студије Окајама универзитета – Катедра за проучавање друштва и културе, говорио је о одликама етичке мисли у модерном Јапану. Иако говоримо о модерној јапанској етичкој мисли, указао је на то да је она изнутра веома разноврсна и да постоје многе различитости у зависности од припадности друштвеном слоју или подручју. Овога пута, он се ограничио само на чињеницу да је модерна јапанска држава појединцима налагала етику засновану на односима субординације. Танака Хиројуки говорио је о „човеку-кутији” у модерном Јапану. Људи се путем интернета, сматра, повезују да би нашли оне са којима деле иста интересовања и систем вредности, и с њима формирали мале заједнице. Интернет је океан којим плутају безбројна острва, а улаз и излаз сваког од њих, увек су и свимаотворени, али међу тим острвима нема никаквих веза.

О „сувишном човеку”, у делима руских писаца и у стваралаштву јапанског писца Нацуме Сосекија, говорио је Далибор Кличковић. „Сувишни човек” сматра се врстом архетипског јунака руске књижевности 19. века. Рођен унутар бајроновске традиције, сувишни човек ће неке романтичарске црте задржати у свим својим варијантама, од Грибоедова до Достојевског.

Научни скуп се завршава сутра посетом учесника манастирима Раваница и Манасија и Смедеревској тврђави.