Исповест унука Лава Троцког

Лондон – Прошло је 75 година откако је, избачен из Комунистичке партије и прогнан, Троцки започео нов живот у Мексику. Међутим, и тамо су га прогонили Стаљинови атентатори, сећа се унук који је с њим живео кад је убијен.

За неке је Лав Троцки био прави херој бољшевичке револуције, за друге један од најопаснијих људи свог доба. За унука, Естебана Волкова, био је очинска фигура која је дечаку доносила ретке тренутке среће и стабилности у време породичних проблема и политичког прогона.
„Мени су се мајчинска и очинска фигура стално смењивале. Са Старим сам коначно добио стабилност, мада није трајало дуго,” прича Волков (86) за Би-Би-Си.

У истој кући у Мексико Ситију у којој је живео с протераним револуционаром и његовом другом супругом Наталијом, Волков се присетио узбуђењапо доласку из Европе у Америку. Имао је само 13 година и највећи део детињства је провео бежећи од Стаљиновог прогона с мајком Зинаидом, ћерком Лава Троцког.

„Мексико је био апсолутна промена, пун боја и сунца, тако другачији од Европе.Почео сам да идем у школу сам, пешке. Нико није знао ко ми је породица“.
Живот у пространој, добро чуваној дединој кући био је „пун узбуђења”.Троцки је дане проводио за радним столом, у интервјуима с новинарима или политичким расправама са страним активистима и телохранитељима који су живели с породицом.

У време оброка, дечак је одушевљено слушао шале и жучне дискусије за столом, али деда је увек строго упозоравао присутне да пред њим не говоре о политици.

„Сви из породице су му страдали због политике. Мислим да је желео да унук преживи“.

Дечаков отац послат је тридесетих година прошлог века у гулаг. Мајка је извршила самоубиство док су живели у изгнанству у Паризу.

Троцки је сваког јутра рано устајао да се побрине за биљке и животиње, после чега би одлазио у радну собу. Унук му је помагао да нахрани зечеве и пилиће и залије кукуруз. Разговарали су на француском, јер је дечак заборавио матерњи језик. Често су путовали из града са остатком породице и пријатељима. Када би стигли на село, Стари би сатима тражио кактусе или ћаскао са мексичким сељацима о животу.
Релативно нормални дани породичног живота какве дечак раније није доживео нагло су прекинути.

У четири ујутру 24. маја 1940. Стаљинове убице су упале у кућу. Дечак је скочио из кревета и сакрио се у углу своје собе. Меци су летели свуда около и погодили га у стопало. Телохранитељи су узвратили, па су нападачи побегли.

Троцки и Наталија су прошли неповређени.

„Да ли сам се уплашио? У почетку да. Али чим сам чуо дедин глас, пун живота... Тешко је описати срећу што смо умакли Стаљиновим нападачима“.

После је Троцки ретко напуштао кућу. Безбедност је појачана, са више стражара и више оружја. Прекинули су путовања на село. Волков се навикао на нове услове, али свима је на уму лебдело питање одакле стиже следећа опасност.

Догађаје од 20. августа 1940. никада неће заборавити. Тог дана је Рамон Меркадер, Стаљинов агент шпанског порекла који се инфилтрирао у домаћинство, фатално ранио бившег бољшевичког вођу шиљком за лед.

Сећа се како је дошавши из школе видео отворена врата куће и полицијски аутомобил паркиран испред. Пун стрепње је ушао унутра и видео узнемирене телохранитеље. Пре него што су га склонили, видео је накратко деду који је лежао на поду радне собе и обилно крварио. Наталија је била поред њега и чуо га је како јој каже: „Не дозволите да дечак ово види.”

Умро је сутрадан у болници. Дечак је био толико узнемирен да је одбио да оде на сахрану.

После дедине смрти, Волков је остао да живи у Мексику са баком. Уписао је факултет, школовао се за хемичара, оженио се и добио четири ћерке, што је била велика утеха за Наталију док је жалила за супругом. Она је умрла у јануару 1962. Волков, сада и сам удовац, претворио је стару породичну кућу у музеј. То је, каже, његова „дужност” према деди.

 --------------------------------

Ко је био Троцки?
 

*  Рођен као Лав Давидович Бронштајн 1879, изабран је за председника Петроградског совјета непосредно пред револуцију
* Постао је вођа Црвене армије 1918. и довео је до победе у руском грађанском рату (1918–1920)
* После смрти Лењина, Стаљин се окренуо против њега и избацио га из Комунистичке партије; депортован је 1929. године