„Прокоп” помирио три стране

Железничка станица „Прокоп”, о којој се прича више од три деценије, опет је тема за размишљање републичке и градске власти – како је завршити. Њено актуелизовање довело је за заједнички сто до јуче завађене министре за саобраћај и грађевинарство Милутина Мркоњића и Велимира Илића. А како је завршетак београдског железничког чвора један од приоритета за укупан привредни развој Београда, састанак није могао да прође и без градоначелника Драгана Ђиласа. Јер оспособљавање „Прокопа” за главни град, између осталог, значи измештање главне железничке станице из Савског амфитеатра и ослобађање ове атрактивне локације за будуће инвестиције.

„Договорено је да се у најкраћем року интензивира израда пројекта станичне зграде и прилазних саобраћајница железничкој станици, што би омогућило да се привуку потенцијални инвеститори”, наведено је у саопштењу Министарства за саобраћај.

Заинтересованих већ има, речено је „Политици” у овом министарству, које је организовало јучерашњи сусрет. Међу потенцијалним улагачима су француске и шпанске компаније, али и фирме из Кине које предлажу јавно–приватно партнерство

„Прокоп” би требало да им буде интересантан тим пре што изнад плоче завршене пре неколико година, може да се изгради око 70.000 квадратних метара комерцијалног простора.

Комплекс железничке станице „Београд центар”, познатији као „Прокоп” планиран је као централни путнички терминал главног града, који интегрише све видове саобраћаја. Обухвата железничку и метро станицу и стоваришта јавног градског саобраћаја.

У овој станици укрштају се пруге Коридора 10 из правца Суботице, Шида и Ниша, као и пруга Београд – Бар и пруга Београд – Вршац.

„Реализацију овог објекта у пуном капацитету подржали су челници Београда, јер је то пројекат који отвара велику могућност да се после више деценија реализује изврсна идеја о искоришћености „Савског анфитеатра”, пише у саопштењу министарства саобраћаја.

За Милутина Мркоњића, који је и минулих година инсистирао да се ради на завршетку централне железничке станице „Прокоп”, јучерашњи састанак је још једна потврда одлучности водећих људи републичке и градске власти да на ефикасан начин реше питање београдског железничког чвора, а самним тим обезбеде нове инвестиције у комерцијалне садржаје.

„Интерес страних инвеститора постоји, моделе сарадње није тешко пронаћи, јер постоје законска решења, али је важно одлучно наставити са дефинисањем идејних решења овог комплексног пројекта”, казао је он.

У наредних седам дана радна група ће анализирати идејна решења станице „Прокоп”. Потом ће их следеће недеље представити поменутим учесницима састанка на коме је присуствовао и Милован Марковић, директор „Железница Србије” и Александар Антић, председник Скупштине Београда.

Истина протокол о наставку изградње железничке станице Београд – центар потписали су 2008. године између осталих Милутин Мркоњић и Драган Ђилас. Тада је договорено да

у завршетак станице, држава уложи 50 милиона евра, а да град са 22 милиона евра финансира изградњу прилазних путева из Булевара кнеза Александра и са нишког аутопута. Држава се такође обавезала и да из своје касе плати дуговања „Енергопројекту” за досадашње одржавање станице, у износу од око 15 милиона евра. „Енергопројект”, који је градио станицу требало је да заврши радове а после би уследило додељивање и градње комерцијалног центра инвеститору који понуди најбоље услове.

Међутим, недостатак пара се као много пута до тада испречио као проблем. У једном тренутку је чак размишљано да завршетак „Прокопа” буде финансиран из руског кредита за инфраструктуру, али се одустало. Требало би подсетити да је изградња „Прокопа”, која је почела давне 1977. године, због мањка новца прекинута. Деведесетих је настављена, али из истог разлога је прекинута 2000. године, да би „Железнице Србије” тек 2005. расписале тендер за градитеља. Као што је познато победио је мађарски „Тригранит” са којим су преговори прекинути, јер је између осталог тражио да му се уступи право градње на месту садашње железничке станице, то јест у „Савском амфитеатру”.