Заштитник Срба под окриљем Приштине

Нисам изненађен неистинама господина Драгана Николића, начелника косовскопоморавског округа, само покушавам да одгонетнем коме жели више да се додвори, новим властима у Београду или старим али још увек актуелним послодавцима у Приштини. Евидентно да овај кадар УРС-а, који је начелник косовскопоморавског округа у два мандата, жели да се препоручи новим властима у Београду, својом тобожњом бригом за Србе у Косовском Поморављу, а да за рачун послодавца из косовских институција настави да свађа Србе. Питам се како ће вајни начелник Николић да објасни како је, за своја два мандата, више преседео у Приштини него у својој канцеларији у Шилову, која је константно била закључана.

Баш ме занима објашњење препоштеног начелника Николића, како је постао саветник градоначелника општине Партеш коју су формирале такозване косовске власти, а уједно и директор Економске школе при тим истим косовским институцијама. Можда начелник Николић, „бранилац и заштитник” Срба у Косовском Поморављу, има и ваљано образложење како је нашу једину Пољопривредну школу на КИМ са својим партијским сарадницима Србољубом Ђокићем, председником ОО УРС-а за Косовску Каменицу, иначе замеником министра просвете у такозваној влади Косова, регистровао при косовским институцијама. Толико о томе ко је спроводио, административно етничко чишћење у Косовском Поморављу. „Бранилац” Срба из Поморавља у бризи за својим сународницима од средстава из буџета купио је ново службено возило марке „шкода суперб” иако је имао пристојан аутомобил и, гле чуда, као возача запослио рођеног оца.

Можда и нема потребе да објашњава своје поступке, јер ће га опет његове партијске колеге из Београда које су и сада на власти штитити, као што су и раније чинили. За последње четири године начелник Николић није дошао ниједном у Министарство за КиМ или одржао састанак са председницима општина у Поморављу. Разумем, није има времена, ближа му је милија, дакако и исплативија била Приштина, а приоритет гашење српских и промовисање косовских институција.

Сваку моју реч могу да потврде председници општина из Поморавља који нису хтели да учествују у „патриотским пословима” начелника округа Николића. Разумем његову потребу да романсира своју биографију по београдској штампи, али не да то чини блатећи моје сараднике и мене. Питајте начелника Николића колико је људи и зашто напустило његово родно место Пасјане. У једном се слажемо пребрижни начелник Николић и ја, да у Поморављу нема здравствених услуга за Србе. Како да има кад је начелников сарадник и кадар Јелица Крчмаревић директор ЗЦ „Гњилане”. Заједно би морали да објасне како су и зашто разјурили стручне лекаре, а запослили своје страначке колеге, и због чега су пре десетак дана отпустили јединог хирурга др Зорана Сараца. Већ неколико година уназад Национална служба за запошљавање има програме у које су укључени искључиво кадрови, симпатизери УРС-а и чланови породице и најближи сарадници господина Николића. Ангажују се на три или шест месеци и ништа не раде осим што примају плату.

Ради истине и демантовања лажи начелника Николића о томе шта је Министарство за КиМ, на чијем сам челу био четири године, урадило у Косовском Поморављу наводим следеће чињенице: изграђена су четири oбданишта (Ранилуг, Коретиште, Партеш, Врбовице,) зграда са 12 станова у селу Беривојце, културно-административни центри у Клокоту и Ранилугу, Ургентни центар у Коретишту, домови културе у селима Шилово и Ајановце. Уведено је централно грејање у школама у Шилову, Партешу и Доњим Будригама, изграђени су школа и школско игралиште у Врбовцу. Затим, ту је и изградња 20 кућа за повратнике и социјално угрожене у Новом Брду, Косовској Витини, Гњилану. Дата је помоћ за завршетак кућа, реновирање и опремање школа, једнократна помоћ за лечење и најугроженијима, помоћ за санирање верских објеката, помоћ пољопривредницима у семенском материјалу и механизацији, као и помоћ културним манифестацијама које су одржаване у Поморављу итд.

Неистине господина Николића проистичу из перманентног седења на две столице, приштинској и београдској. Осионост, бахатост и недодирљивост „душебрижника и заштитника” Срба у Косовском Поморављу лежи у моћним страначким заштитницима у Београду и менторима из Приштине. Дуго седење на две столице не угрожава само политичко здравље господина Николића, већ виталне интересе српске заједнице у Косовском Поморављу. Лека има и он је у рукама заштитника из Београда.

Горан Богдановић

*Бивши министар за КиМ у Влади Србије