Дубок сан у мокрој постељи

Многе маме и тате, чији малишани имају овај проблем, не знају на чија врата треба да покуцају за помоћ, па често покушавају да га заташкају тиме што ће негирати  да проблем постоји.
Доц. др Мирјана Костић, педијатар-нефролог Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, објашњава да највећи број деце која се сусрећу са овим проблемом има примарно ноћно умокравање што значи да дете никада није имало период дужи од пола године да је остало суво током ноћи.
– Енуреза је најчешћи облик примарног ноћног умокравања код здраве деце после пете године живота. Према подацима из светске литературе у узрасту од пет година овај проблем има свако четврто дете. При поласку у школу свако десето дете се ноћу умокрава. Променом узраста број деце са енурезом се смањује. Па, ипак, у сваком разреду основне школе од два до три детета се ноћу умокрава. Према светским статистикама, од један до два одсто деце наставиће да живи са овим проблемом и у одраслом добу. Код малишана са енурезом функција мокраћна бешика је потпуно нормална, њено пражњење је комплетно, али се дешава, мимо воље детета, у сну. Током дана, у будном стању, дете је суво и никада нема проблема са мокраћним инфекцијама – објаснила је доц. др Мирјана Костић.

Најзначајнији разлози за настанак ове појаве су генетска предиспозиција детета, повећано стварање мокраће у сну, релативно мањи капацитет мокраћне бешике и чврст сан. Познато је да у ближој или даљој фамилији деце са енурезом обично постоје и други чланови  породице који су  у детињству патили од истог проблема. Уколико су се оба родитеља, као деца, ноћу будила мокра, вероватноћа да ће и њихово дете имати енурезу износи чак 75 одсто.

– Последњих десетак година идентификовано је неколико гена који су од значаја за настанак енурезе. Код највећег броја деце са енурезом током ноћи постоји повећано стварање мокраће. Ово настаје као последица поремећаја у ритму лучења једног неуропептида, вазопресина, који се лучи у мозгу и који на нивоу бубрега регулише количину и густину створене мокраће у сну. Сан деце са енурезом је обично веома чврст, а њихови родитељи најбоље знају колико им је тешко да дете разбуде – истакла је наша саговорница.

Једна од најчешћих заблуда везаних за ноћно умокравање јесте да је оно последица психолошких проблема или психолошког профила детета. Стручњаци кажу да деца са енурезом (посебно ако се лечење не започне на време) имају бројне психолошке проблеме, емотивне и социолошке поремећаје, али они су увек последица, а не узрок енурезе. Честа је заблуда да се ова појава не може излечити или да је не треба лечити, јер ће сама од себе једнога дана престати.

– Проблем се код највећег броја деце може излечити. Енуреза која дуже траје носи ризик од развоја озбиљних последица на ментални, емотивни и социјални развој личности детета. Деца са енурезом се осећају различитом  и мање вредном од својих вршњака који се не умокравају, па се код те деце развија осећај кривице. Често покушавају да сакрију свој проблем од околине, повлаче се у себе, постају несигурна, избегавају контакте са вршњацима, што води у њихову социјалну самоизолацију. Бројне студије су показале да је самопоштовање деце са енурезом значајно снижено не само у односу на вршњаке без енурезе, већ и у односу на децу са тешким хроничним болестима. Заборавља се и да енуреза није проблем само детета. То је проблем целе породице и често разлог за поремећај односа разумевања и хармоније у породици што додатно има неповољан утицај на развој личности детета – нагласила је доц. др Костић.

Родитељи детета које има овај проблем треба да се обрате свом педијатру који ће на основу разговора, прегледа и малог броја неинвазивних испитивања утврдити о ком типу умокравања је реч и започети одговарајућу терапију (дезмопресин, енуреза аларм). Што раније лечење почне малишан ће пре заборавити да је имао проблем због којег се свакога јутра осећао кривим и мање вредним.