Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је Хаклбери Фин

Ко је Хаклбери Фин
Марк Твен (Фотодокументација "Политике")

Вашингтон – На самом почетку "Великог америчког романа", како "Авантуре Хаклбери Фина" Марка Твена зову у уџбеницима америчке књижевности, дечаци из банде Тома Сојера заклињу се да ће убити породицу онога ко изда тајну њихове дружине. Али један од њих примећује: "Хак нема породицу".
– Па, зар нема оца?– пита Том Сојер.
– Има, али њега никад не можеш да нађеш – одговара други.
Америка је, најзад, на врло необичном литературном путу да продужи роман који је обележио њену историју. Критика је опседнута првим романом Џона Клинча који је тек стигао у америчке књижаре, а већ је успео да, као фикција о оцу Хаклбери Фина, пребаци читаоце у епоху великих невиних авантура из времена класика Марка Твена. Клинч је у свом првенцу "Фин", позајмљујући читаве пасусе из Твеновог "Хаклбери Фина" али обрћући их и повезујући их на сасвим нов начин, успео да у позадину баци тог мусавог ироничног мангупчића и његову авантуристичку дружину која истражује тајне по пећинама и мочварама. Јунак Клинчовог романа је Фин, Хаков отац, прљава неморална пијана битанга, а тема његов живот на обали Мисисипија, разапет између расне мржње и страсти, у земљи где су црни робови призната свакодневица.

Нови живот

Али, "Фин" није само егзотични додатак америчкој литерарној заоставштини, иако добар део усхићења долази из радозналости да "као обожаваоци Хаклбери Фина сазнамо шта се то заправо десило са његовим оцем, и ко је жена (Хакова мајка) која је хтела да има таквог човека", како у опширном приказу пише критичар "Њујорк тајмсовог" књижевног додатка. "Фин", како пак указује критичар "Ју ес еј тудеја", тријумф имагинације и стилске елеганције, даје нови живот и значење роману Марка Твена, који је још од свог настанка 1885. подстицао љуте дебате, али који има и свој потпуно одвојени литерарни живот и квалитет.

Клинч је храбро и инвентивно измислио мајку Хаклбери Фина. На запрепашћење доброг дела Америке, она је црнкиња, избегла робиња Мери коју Фин држи и као слушкињу и као љубавницу. То је, бар, прича стара колико и сама Америка, а једна од дивних иронија овог романа јесте та да је Мери писмена, док пијани расиста Фин не уме ни да чита ни да пише.

"Када му она чита песме у његовој дивљој колиби на обали Мисисипија, изгледа му као створење са неког другог места и из другог времена, или инструмент који је обликовао Свемоћни како би, дуго мртав, племићки песник кроз њу могао да прошапће своју неразумљиву алхемију духу непросвећеног неписменог човека са реке", описује Клинч у "Фину".

Литерарни драгуљ

Фин воли виски и истом жестином мрзи црнце; он је примитивни неотесани насилник али, истовремено, одржава тесну везу са Мери. Кожа је Финова опсесија, а син, Хаклбери је полуцрнац, бриљантно оваплоћење хаотичне границе између ропства и слободе. Твен никада није ни наговестио да би Хак могао бити мулат, па ипак Клинчов роман је у савршеној хармонији са мистеријом коју је отворио Твенов "Хаклбери Фин".

Роман почиње проналаском тела мртве жене, а затим се у потоњим поглављима враћа уназад, и иде напред, док ноћима пијани Фин тумара шумом и уз месечеву светлост размишља о свом животу. Јако компликована веза између расисте и црне жене открива Клинчову спремност да уђе у траг страсти, ма где га тај пут одвео.

Да ли ће данашња Америка, опседнута терминолошком политичком коректношћу, моћи да свари овај, како критика оцењује литерарни драгуљ, без обзира што се реч црња или црнчуга у њему небројено пута понавља? Званично, данас на телевизији или на радију ова погрда је избачена из говора. Уместо тога каже се само ("N" word од negro). Као да ће се њеним брисањем избрисати прошлост и загладити садашњост. На граници те црно-беле Америке која није оштро исцртана као у време Марка Твена одигравају се игре са терминологијом, али основни сукоб остаје неразрешен.

А у новом роману, Мисисипи из давне прошлости полако и неприметно, под ниским сунцем, уз грактање гавранова и ројеве плаво-зелених мува доноси мртво тело, чинећи да зло предосетимо пре него што се оно деси. Велики хумориста Твен намерно је оставио овај део приче за далеку будућност. Он се бавио дечацима и њиховим авантурама.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.