Ветрозаштитни појас под истрагом

Панчево – Од пуштања у рад панчевачке Азотаре, пре тачно пола века, у Панчеву је актуелно питање изградње зеленог појаса као тампон зоне између града и индустријске зоне. После Азотаре изграђена је Рафинерија, а крајем седамдесетих година прошлог века и Петрохемија, што је само утројило приче о томе како Панчево редовима дрвећа заштитити од погубног загађења.

Пре четири деценије Панчево је чак донело одлуку о расељавању дела Војловице и Тополе, насеља најближих нафтно-хемијском комплексу како би се ту засадила шума. Убрзо се од тога одустало, јер неко се у граду прерачунао, а помоћ од државе није стигла.

Касније, углавном после две хиљадите, актуелне су постале приче о потреби изградње ветрозаштитног појаса како би се заштитиле њиве. Изградња појаса којим би се штитио град од загађења била је неуспешна, иако су у повременим кампањама у садњи учествовали министри и покрајински премијери. О садницама које су куповане средствима града или су биле донација фабрика – загађивача, махом се више нико није бринуо. Већина их се осушила, а оно што је преостало урасло је у коров. Нико није израчунао колико је пара до сада утрошено за овај неуспешни пројекат, па самим тим, нико за промашену инвестицију и проћердане паре није ни одговарао.

Сада се поставило и питање начина на који се граде ветрозаштитни појасеви око Панчева. У овој причи много је сличности са оном старом више десетина година.

На седници Градског већа, 28. августа, огласио се Горан Пандуров, већник задужен за пољопривреду. Поставио је питање реализације уговора о изградњу ветрозаштитног појаса, потписаног са једном ваљевском фирмом. Она је требала од 2010. до краја ове године да засади 98.000 садница и да за то добије 40 милиона динара. Уговором је предвиђено да се до краја прве половине 2014. та фирма стара о садницама, одржава појас и замени саднице које се не приме.

Пандуров, међутим, каже да је обишао оно што је урађено и по ономе што је могао да види, обављено је мање од 30 одсто посла, а исплаћено 57 одсто обавеза града према извођачу радова, или нешто више од 23 милиона динара. Осим тога, реферисао је Пандуров колегама у Градском већу, више од половине садница засађених у протеклих годину и по дана, осушило се, док је више од две трећине нових засада ветрозаштитног појаса закоровљено.

Иако се за сада ради само о, како је рекао, његовој личној процени ситуације, чланови Већа сматрали су да има довољно доказа да се смени комунална инспекторка која је у овом послу требала у име инвеститора да надзире извршење посла.

Да би све појединости биле тачно утврђене формирана је трочлана комисија, састављена од стручњака. Она ће у року од седам дана морати Градском већу да поднесе потпуни извештај о томе у којој су мери две стране поштовале уговор о изградњи ветрозаштитног појаса и да ли је плаћено само оно што је урађено, а потом ће бити одмерене и одговорности.