Скупа улазница за европске реке

Наш нови правилник о техничкој исправности пловила не брине претерано домаће бродаре иако им је флота у просеку стара чак 36,3 година. Много више се плаше онога што ће се десити када Европска унија донесе оштрије прописе који нормирају карактеристике брода. Ако прилагођавање тим европским стандардима не почне одмах, што ће бити веома тешко с обзиром на недостатак новца, већ 2018. године наша флота практично више неће моћи с неким врстама терета да уђе у реке ЕУ. Чак и ако се нађу паре за неопходне преправке, због адаптација би танкерска флота могла смањи носивост, а српски бродари већ сада раде на граници исплативости.

Европска унија је пре неколико година забранила превоз бензина пловилима која немају двоструки труп, јер се ако се излије раствара се у води за разлику од примера ради нафте, која остаје на површини у виду масне мрље и лакше ју је уклонити. До 2018. године, и за пренос свих осталих врста горива и, уопште, опасног терета неопходан ће бити двоструки труп, који је у случају несреће додатна сигурност у транспорту. Наша пловила имају само један труп.

– Домаћи бродови су већ сада на граници експлоатационе исплативости. Додавањем другог трупа смањили би носивост и питање је да ли би могли да покрију трошкове. Кад дође 2018. година, можемо рећи да нисмо чланица ЕУ и да њихова правила за нас не важе. Али, српски бродови морају да изађу из наших вода како би опстали на тржишту и развијали се. Превоз опасног терета ће смети да обављају само у српским водама, а ни тада не би били исплативи – каже Дарко Шашић, шеф одсека за бродове унутрашње пловидбе у Управи за утврђивање способности бродова за пловидбу, државној установи до пре неколико месеци још увек познатој под својим именом из 1949. године „Југорегистар”.

Гориво ће задати још једну главобољу српским бродарима. Њихови мотори су застарели и испуштају превише загађујућих материја. Домаћа флота није спремна ни за еуро 3, а камоли еуро 5 стандард, који се захтева у Европи. Да се та норма одмах примени и код нас, 90 одсто овдашњих бродова морало би на адаптацију или у старо гвожђе. Уградња савремених мотора који су вишеструко лакши, осим трошкова, ствара и техничке проблеме и може се негативно одразити на поједине перформансе брода, објашњава Шашић.

– Ти захтеви су реалност која се не може још дуго одлагати. Пре или касније, нова правила ће морати и овде да се примене. Конверзија једнотрупних пловила у двотрупне може да се изведе реконструкцијом постојећих објеката или изградњом нових, зависно од процене стања конкретног брода. Ни конверзија ни увођење нових мотора не морају нужно смањити капацитет пловила, могу она и мало да се продуже како би се надоместио губитак – наводи Младен Грујић, заменик генералног директора Југословенског речног бродарства, највеће бродарске компаније у Србији.

Нужне техничке промене ће коштати много, признаје и Грујић. Неке процене укупних трошкова ЈРБ има, али за сада нису вољни да их износе, као ни да ли би новац прикупљали кредитима или би барем део затражили и од државе, која је још њихов власник. У бољем случају по српске бродаре, увођење стандарда двотрупних пловила за опасан терет могло би да буде одгођено до 2020. године, што су поједине њихове колеге из Европе већ тражиле. Али, такав захтев су Европљани поставили зато што је и њима потребно превише новца да би све завршили у датом року.

Више од половине наших путничких бродова, којих додуше и нема много, увело је, тек сада, и то мукотрпно, противпожарни систем. Полако се инсталирају и системи брзог гашења ватре на танкерима. Те иновације су међу онима које ће налагати и правилник о техничкој исправности пловила, чије се усвајање очекује ускоро.

– Правилник ће наметнути нове стандарде и трошкове, али има и олакшица. Пловила која истискују мање од 100 кубних метара воде моћи ће да се региструју код лучких капетанија уз ниже таксе. Већи бродови неће ићи често на преглед. На редовни ће долазити једном у пет година, контролни им је заказан на сваке две и по године. Размак између прегледа мањи је него у ЕУ, али то је нужно, јер је нама флота у просеку много старија – објашњава Шашић.

С обзиром на њихово годиште, српски бродови, како прегледи показују, уопште нису у тако лошем стању, наводи Слободан Милошевић, директор Управе. Али, привреда слабо тражи њихове услуге, мада је транспорт водом јефтинији него друмом.

– Важећу дозволу тренутно има 319 пловила. То су она која имају ангажман. Још око 300 објеката је пловно и обнавља дозволу повремено, када има посла. Исто толико пловила је већ дуго неактивно. За још 500 објеката се не зна шта се са њима десило. Вероватно су изрезани и продати као старо гвожђе – каже Милошевић.