Полицајац – жртва сопствене савести

Александар Стеванчевић, млади полицајац прве класе, за 60 дана сазнаће да ли је, обављајући свој посао, заражен ХИВ вирусом и хепатитисом Цe. До тада би требало да му буде саопштено и да ли ће дисциплински бити кажњен у поступку који се води против њега и још тројице његових колега.

Тридесетдвогодишњи Зоран А., ухапшен је 24. августа у Устаничкој улици у Београду и смештен у притвор у згради полиције Вождовaц. Дан касније, он је захтевао да оде до тоалета и то му је омогућено уз пратњу. Обезбеђивао га је Стеванчевић с колегом.

У тоалету Зоран А. је изненада ногом разбио керамички лавабо и почео оштрим деловима да гађа полицајца удаљеног свега метар, покушавајући истовремено да исече себи вене. Полицајцу Стеванчевићу, који га је крвавог ухватио и спречио покушај самоубиства, било је познато да је Зоран А. заражен сидом и хепатитисом Це. Ипак, он је агресивног притвореника успео да савлада при чему је задобио ране на левој шаци и огреботине на врату. Стеванчевић зна да је угрозио сопствено здравље и живот, али сматра да је свој посао урадио савесно и, верује, чврсто по пропису.

Савладаног и везаног, али опасног и непредвидљивог, Зорана А. полиција је одвела у Ургентни центар где су лекари констатовали повреде и ушили му раздеротине на левом лакту и подлактици. Полицајцу Стеванчевићу лекари су такође прегледали ране и рекли му да дође и извади крв за 22 дана, колико је најмање потребно да би се установило да ли је заражен најтежим и нажалост неизлечивим болестима.

Док смо разговарали с њим нисмо примећивали страх, али нашег саговорника боли то што се против њега и других полицајаца који су учествовали у савладавању покушаја самоубиства води дисциплински поступак.

– Прво се испитује ваљаност поступака полицајаца, па тек онда поступци осумњичених и приведених. Ми као да смо грађани другог реда. Зар и за полицајце не постоји претпоставка невиности? Строго се води рачуна да не буду нарушена права и безбедност притвореника, али шта је са полицајцима? – пита Стеванчевић, који има седам година радног стажа и прима плату од око 40.000 динара.

Командир полицијске станице Вождовац, Мики Ставрић, главни полицијски инспектор, истиче храброст својих сарадника и верује да су сви заслужили похвале. Каже и да је у опису полицијског посла и императив да безбедност притвореника буде очувана. У оваквој ситуацији када је повређен, кроз дисциплински поступак се утврђује да ли су полицијски службеници предузели све мере да се спречи самоповређивање. Напомиње да је то тако, иако истиче своје разумевање због тога кроз шта све полицајци морају да пролазе у оваквим случајевима. Ставрић каже и да се у овом, али и свим другим случајевима кад је реч о поступању полицајаца, изузетно води рачуна о принципу сразмерности, односно да се примењују најблажа средства принуде. Тренутно постоји празнина у Правилнику о поступању полицијских службеника са ухапшеним особама у просторијама за задржавање. Није јасно дефинисано шта треба урадити у случајевима када притвореници покушавају свесно да себи одузму живот, нанесу ране, у случајевима када полицајце пљују, вређају, прскају крвљу и на сваки начин провоцирају не би ли изазвали грубљу реакцију и полицајце довели у проблем, али истиче да је у току израда таквог правилника.

– Похвалу заслужује и полицајац који је ухапсио Зорана А., који је, опирући се хапшењу, извадио пиштољ. Колега Милош Ивановић, иако је имао право да пуца у Зорана А., испалио је два хица у ваздух, упозорио га, савладао и везао употребивши само физичку снагу – каже Мики Ставрић, командир полицијске испоставе Вождовац. Он се сећа из своје двадесетогодишње праксе низа рискантних случајева у којима је живот и здравље полицајаца доведено у питање, само зато што су одговорно обављали дужност.

Он напомиње да су притворске просторије под видео-надзором и да се снима све што се дешава. Те просторије и саму станицу обилазили су и представници Европског комитета за спречавање мучења Савета Европе и нису имали примедаба. То право има и заштитник грађана који контролише да ли се поштују права приведених особа.

Зорану А. су, такође по пропису, прочитана његова права и он је потписао папир да је с тим упознат. Инспектор Ставрић као важну чињеницу наводи да по међународним стандардима чак ни овако аутодеструктивне, изузетно агресивне личности у притвору не смеју бити везане. Чак и везани притвореници могу ударати главом о зид и тако себе повредити. Те повреде, неретко, покушавају да припишу полицији. Зато се води детаљан записник о поступању према задржаној особи.

Полицајци су покушали да Зорана А. сместе у психијатријску болницу „Др Лаза Лазаревић”, али га тамо нису примили. И у Ургентном центру направио је озбиљан ексцес. И ту је тражио да оде у тоалет, а када га полицајци нису одмах одвели, некако је скинуо шортс и хтео да уринира пред мајком са двоје деце који су чекали у истом ходнику. Полицајац је успео да му поново навуче шортс.

Други покушај самоубиства догодио се ту, у Ургентном центру. Зоран А. је покушао да искочи кроз прозор, али су полицајци успели то да спрече. Покушавао је и да угризе полицајце и тако их зарази. Враћен је у притворску ћелију у станици Вождовац.

– Све ово обични грађани не знају. То је можда и добро, иако се пречесто олако каже: „То им је у опису посла”, а мало ко је у стању да сагледа све проблеме и суштину. Јавност паушално осуђује полицију и за чињење и за нечињење – каже командир Ставрић.

Зоран А. покушао је и по враћању у станицу да се убије – трећи пут за 24 сата. Хтео је зубима да покида конце којима су ране биле ушивене. Тада је везан, иако, како је већ речено, то није баш по пропису. Али, полицајци нису знали шта друго да ураде.

Тренутно, Зоран А. се налази у специјалној болници у Централном затвору. Везан је за кревет.

----------------------------------------------

Досије Зорана А.

Зоран А. има 32 године. По сопственим речима у затвору је провео 11 година. Од тога, како тврди, седам година у изолацији, а 12 пута био је рањаван из пиштоља. Осуђиван је за разбојништва, разбојничке крађе, крађе возила... Сада се терети за држање, ношење и промет оружја и експлозивних средстава. Полиција још није одлучила с чим ће све пред тужиоца, јер се поред изнуде (рекетирање) и напада на службено лице, разматра и да ли га треба оптужити за покушај намерног преношења опасних и неизлечивих болести.