Број 1 против броја 1

Од нашег специјалног извештача

Лондон – Данас је стонотениски дерби на XIV параолимпијским играма у Лондону. Златко Кеслер, први на светској ранг-листи састаје се с Бразилцем Велдером Кнафом (19,40 ч по нашем времену), који је пре њега био на том почасном месту.

– Раније су из групе двојица ишла даље, а сада само један. Биће врло тешко да уђем у четвртфинале, јер сам Кнафа на листи претекао зато што се он повредио, – рекао је Кеслер, који има већ четири медаље с параолимпијских игара и добро зна с ким има посла.

У првом мечу у Лондону победио је Аустријанца Манфреда Долмана с 3:1 (15:13, 10:12, 11:4, 13:11). Чак три сета су играна на разлику, што показује колико је неизвесно било.

– Почетак је увек најтежи, – објаснио је Кеслер. – Циљ ми је да се пласирам у четвртфинале, а после ћемо видети шта ће бити.

По аплаузу, који је добио у дворани „Ексел” после меча може далеко да стигне.

Од наших у стоном тенису он највише очекује од Бориславе Перић-Ранковић. Она је његову прогнозу оправдала убедљиво победивши у првом колу Јорданку Ал Азам с 3:0 (11:3, 11:3, 11:4). Данас јој предстоји меч с Јужнокорејком Џунг (14,40 ч).

– Први је меч, па нисам смела да се опустим. А и нека после овога ривалке размишљају о мени. На почетку оваквог такмичења добро дође неки слабији ривал, – казала је Борислава Перић-Ранковић после одлично обављеног посла првог такмичарског дана на Параолимпијским играма.

Од наших у стоном тенису учествује још Нада Матић.

----------------------------------------------

Папаз шести у гађању из ваздушног пиштоља

Наш стрелац Живко Папаз је у гађању из ваздушног пиштоља освојио шесто место. У финале је ушао као седми и погодио 660,7 кругова.

– Мој циљ је био да се пласирам у финале. То сам и остварио, а увек може боље.

За прво место се водила велика борба. Парк из Јужне Кореје и Јамаџ из Турске су имали по 664,7 кругова, па је додатни хитац одлучио коме ће припасти златна медаља. Јужнокорејац је „убио” 10,8, а Турчин 9,9.

Трећи Ли из Јужне Кореје са 662,7, четврти Сорнсривичаи из Тајланда са 662,1, а пети Пономаренко из Русије са 563,1.

----------------------------------------------

Карта је скупа, али син је запео да гледа

Река људи је хрлила на Олимпијски стадион као да се игра финале Купа Енглеске у фудбалу, с том разликом што су сви који су дошли на отварање XIV параолимпијских игара зрачили пријатељско расположење.

Да није било добровољаца којих има свуда по Лондону у близини спортских објеката на којима се одржавају XIV параолимпијске игре Олимпијски стадион и његову околину је посећивао само прохладни поветарац. Велелепно здање је штрчало у Олимпијском парку као споменик.

А онда је из оближње станице градске железнице Стратфорд покуљало. Најпре је то личило на поток, потом на реку, па на велику реку. Стадион је постао острво око кога се она рачва и грли га и улива се у њега.

Та људска Темза је жуборила на свим језицима света. Ти таласи с разних крајева света су надирали и надирали, мешали се међусобно, обележени симболима извора са кога су потекли – у мајицама с националним обележјима, огрнути великим заставама својих земаља или заставицама затакнутим за капе, ревере или једноставно у рукама – а и они без икаквих ознака.

Али сви су, као прави таласи личили један на други, јер су се запљускивали ведрином, осмесима, пријатељском топлином, која је грејала, иако је само неки сат пре тога готово јесења киша оставила нешто суморно за собом.

Из те матице би извирила понека табла на којој је писало „параолимпијска породица” на енглеском и француском. И заиста су сви ти људи били као породица: црни, бели, жути, они који ходају или се возе у колицима, који сами чврсто ступају или им неко помаже. Стари и млади, у спортској одећи и оделима за свечани излазак.

Два сата пре свечаног отварања Игара прекјуче на прилазима Олимпијском стадиону, који је овог пута био Параолимпијски стадион, није имала где игл да падне. Као да предстоји, рецимо, финале Купа Енглесек у фудбалу. С том разликом што овде није било два табора и два различита расположења на крају, што није било наших и њихових. Сви су били на истој страни. Вероватно је тако некада и било када је спорт још био само спорт.

Међу онима који су хрлили на стадион, на свечано отварање, било је оних који су дошли као пратња неког учесника Параолимпијских игара, као што је Офелија Арути из Аргентинске федерације спорта за оболеле од церебралне парализе. Неки су дошли да подрже и буди при руци својим најближима. Рецимо породица Карлсон из Шведске с децом да бодре маминог брата пре, за време и после такмичења. Или Аустралијанке Ђина Стенвел, која је запуцала с Петог континента да буде са својим момком који је дошао у Лондон као репрезентативац у кошарци. А док је он у Параолимпијском селу или тренира или сутра буде играо, друштво јој прави другарица Рене Маунтфорд.

Али, ту има и оних који немају никога свог на параолимпијади. Једноставно су дошли да гледају свечано отварање.

– Улазнице су скупе, али сам морао да дођем. Мој синчић је хтео да гледа уживо свечано отварање и, ето нас, цела породица, – рекао је Грејем Хол, који је уз сина Грејема Млађег, повео и жен у Роксану и кћерку Хану.

И тако, уз Параолимпијске игре је цео Лондон, цела Велика Британија. То се симболично види што је на свечаном отварању била и краљица, а и обичан свет какав је Грејем Хол.

----------------------------------------------

Европски сам првак, па самим тим и кандидат за медаљу

Од наших параолимпијаца, који ће се данас такмичити највише се очекује од Жељка Димитријевића у бацању чуња. Овај наш атлетичар не бежи од улоге фаворита.

– Ја сам европски шампион и нормално је да будем у најозбиљнијој конкуренцији за медаљу, – смело каже Димитријевић. – Даћу све од себе да то и остварим, јер сам се врло озбиљно спремао за ове Параолимпијске игре. У Лондон сам дошао одлично припремљен.

У нашој параолимпијској делегацији сматрају да је способан да се окити медаљом. Штавише, да је чак зрео и да постави светски рекорд.

Поред њега и стонотенисера такмичиће се и стрелци. На ватрену линију ће Ласло Шурањи (ваздушна пушка) и Мирјана Илић-Ђуричин (ваздушни пиштољ).

– Имамо врло јаку екипу, па је реално да будемо међу освајачима медаља. Додуше и други су јаки. У стрељаштву се баш постижу високи резултати. Али, спремали смо се за ово и докле год има снаге, и докле год служи срце треба се надати успесима, – оптимиста је Мирјана Илић-Ђуричин.