Меркелова пред „селидбом” у Брисел?

„Пре него касније, а најкасније средином деценије, радни сто канцеларке биће пресељен у Брисел”, тврди европски комесар за енергетику, Немац Гинтер Етингер, један од најближих сарадника Ангеле Меркел.

Неочекивана изјава дата током Етингеровог „необавезног ћаскања” са немачким новинарима, подстакла је нове спекулације о, наводно, предстојећим ротацијама у владајућој Демохришћанској унији (ЦДУ). Тим пре што је Етингер донедавно сврставан међу најватреније присталице шефице немачке владе.

Вест о „селидби” Меркелове у Брисел објавио је, међу првима, угледни хамбуршки недељник „Цајт”, а водећи немачки коментатори су проценили да је изјава „у складу са квалитетом страначких односа у врху ЦДУ”. 

Када би Меркелова могла да повуче последњи потез у каријери шефице владе – поднесе оставку?

Познаваоци прилика процењују да би оставка могла да се очекује после избора за Бундестаг, расписаних за јесен 2013, независно од изборних резултата.

Помињу се две могућности. Прва се своди да Меркелова преузме одговорност за евентуални изборни пораз. Друга би била њена оставка током новог мандата, највероватније на половини, око 2015.

Страначка размишљања о оставци Меркелове нису нова, али „челична дама” немачке и европске политике није за то време седела скрштених руку.

У јеку расправа, од 2010. до овог пролећа, политички је елиминисала чак девет потенцијалних наследника. Последњи је овог маја био министар за заштиту животне околине и безбедност атомских реактора Норберт Ретген.

С друге стране, прилагодљивији – по некима послушнији политичари – „неповратно су унапређени” на положаје на којима су изоловани од страначке базе. У тој групи су некадашњи претпостављени и политички ментори Меркелове, попут министра одбране Томаса де Мезјера и министра финансија Волфганга Шојблеа.

Најоштрији критичари Меркелове – њих четрдесетак, међу којима су и кључни посланици ЦДУ у Бундестагу – окупљени су око незваничне страначке фракције „Берлински круг”. Они захтевају од шефице да сноси последице за, кажу, гушење демократских процеса одлучивања у странци и за прагматичко разводњавање основних постулата грађанске политичке оријентације.

По мишљењу аналитичара, час за акцију унутарстраначке опозиције могао би да куцне и пре него што то очекују и активисти „Берлинског круга” и канцеларка.

Указује се на манифест тзв. аутентичне левице која најављује изборну подршку донедавно најљућем ривалу на левом крилу политичке сцене, социјалдемократима.

„Прагматички заокрет Левице која годинама мобилише значајан број бирача Социјалдемократске партије и тиме, индиректно, доприноси изборним резултатима Меркеловиних демохришћана, могао би да пресудно утиче на исход следећих избора”, коментарише „Цајт”.

„Ојачана СПД и евентуална тројна коалиција еколога, умерене и аутентичне левице били би ривал кога је, безмало, немогуће победити”.

Тако би Меркелова после наредних избора могла да постане терет за своју странку. Њеним именовањем за члана Европске комисије у Бриселу, терет би се пребацио на други, за нове лидере демохришћана подношљивији ниво.