Ивановићевој чаша жучи

У том најузвишенијем тренутку у спорту, у ишчекивању да ловоров венац буде стављен на главу победника, Ана Ивановић није могла да сакрије сузе. Надјачала ју је незаустављива бујица осећања због горчине пораза и у њеном другом финалу на турнирима за „грен-слем”. Чаша меда је отишла у руке Рускиње Марије Шарапове која је у мечу за велики сребрни пехар на Међународном првенству Аустралије победила са 7:5, 6:3.

Тениска историја је и сведочанство да ловорике не припадну увек најбољем и најзаслужнијем. Наша тенисерка је, ипак, морала да се помири с тим да је њена противница била боља баш за четири гема освојена на њен сервис. Можда је ту умешао прсте и неки суд правде у спорту. Шарапова је победу жарко желела. Прошле године, као Ивановићева сада, морала је да испија чашу жучи у финалу до којег се малте не прошетала, а онда јој је Американка Серена Вилијамс одржала лекцију са 6:1, 6:2. Још један пораз у финалу био би тежак ударац, а величанствена победа у четвртфиналу против најбоље тенисерке на свету Белгијанке Жистин Енен (6:4, 6:0) остала би некрунисана.

Због тога су и очи Рускиње влажиле, али од суза радосница. Један од светих храмова „белог спорта” стадион „Род Лејвер” у Мелбурну видео је само њен остварен сан. Окрутан завршетак спортског војевања да неко мора да изгуби свалио се на плећа наше тенисеке.

Због чега није могла да задржи сузе? Због тога што је њено разочарање било сразмерно њеним очекивањима. И једно и друго су били велики. Шансе у финалу, у којем су се састале, без збора, најприпремљеније играчице на почетку сезоне, биле су пола-пола. Ивановићева се с пуним правом надала тријумфу. На одлучујући мегдан је изашла на крилима нараслог самопуздања после победе против велике шампионке Американке Венус Вилијамс у четвртфиналу, прве у њихових пет окршаја, и бриљантног преокрета у полуфиналу против Словакиње Данијеле Хантухове.

И њена, као и игра Шарапове, никога минулих дана нису оставили равнодушним. Најправедније и јесте било да о трофеју одлуче вршњакиње, рођене 1987. Финале, руку на срце, није био такав да се непосредни гледаоци потом куну како ништа узбудљивије у животу нису видели. У томе и лежи разлог разочарања Ивановићеве јер је могла, а није, да стабилнијом и прецизнијом игром у појединим преломним тренуцима распламса битку до врхунца.

Развој догађаја, наоко, био је једноставан по Шарапову. У првом сету је начинила брејк у петом гему за вођство од 3:2. Ивановићева је унела неизвесност изједначивши на 4:4 на сервис противнице који је, иначе, био врло добар (први сервис је завршио у пољу наше тенисерке 27 пута од 50 покушаја, а освојила је 24 поена). Рускиња је у финишу сета била непопустљива. Прави још један брејк (6:5), пресудан за вођство с 1:0.

Није вредело кукати. Би шта би. Нада никако није била угашена јер се Ивановићева толико пута преобраћала из јагњета у вука. У другом сету се у корак ишло до 3:3, али је Шарапова некако била присебнија што је уродило плодом у идућем гему, на сервис наше тенисерке. Рускиња је повела с 4:3, а испоставило се да је тако била широко отворила врата ка трону.

Сада јој у збирци великих трофеја недостаје још само „Ролан Гарос”. На Вимблдону је тријумфовала 2004, с тек навршених 17 лета, по чему је једна од најмлађих победница у историји највећег тениског турнира. Претпрошле године је запосела и престо на Међународном првенству САД. Уз то, била је 2004. и победник завршног турнира у сезони, а једно време је провела и на челу светске ранг-листе.

Све су то жеље којима је вођена и Ивановићева. Њене сузе на „Роду Лејверу” и уплакано лице које се огледало о утешни сребрни тањир својеврсни су показатељ њеног напретка у последњих неколико месеци и све виших циљева које пред себе поставља. Прошле године је била изненадни финалиста „Ролан Гароса” па је имала много разлога што је сијала од среће и у убедљивом поразу од незадрживе Ененове (6:1, 6:2). У полуфиналу је у великом стилу с пута уколнила Шарапову (6:2, 6:1).

Пораз у Мелбурну је тешко примила јер је сјајним играма стигла до под трон али се на њега није попела. Овог пута је морала да се пред 15.000 душа избори с чашом жучи да би јој будуће велике победе биле слатке. То је иронија и спорта и живота.