Класика не сме да буде уштогљена

Данас у свету нема баш много класично образованих музичара који, уз класику, изводе популарне хитове, наступају без панталона, свирају на мутилици за нескафу, засмејавају публику, праве скечеве…Баш то нуди тандем Игудесман (виолина) и Џу (клавир), који је, осим публике широм света, одушевио и своје колеге – извођаче класичне музике, али и филмске звезде какве су Роџер Мур или Џон Малкович.

Београдска публика имаће прилику да поново ужива у њиховом урнебесном наступу 13. септембра у Коларчевој задужбини, а популаран дуо не може да дочека долазак, јер је, како истичу у разговору за наш лист, храна у Србији „изван овог света”. Кад стигну у Београд, публика ће, кажу, видети да су „старији и згоднији”, а на репертоару ће бити њихово виђење Моцартове „Мале ноћне музике”, коју су прекрстили у „Малу кошмарну музику”:

– А можда ћемо Србе почастити са неколико нумера које тренутно припремамо за наш нови шоу „А сада Моцарт”.

Пре неколико година овај необични дуо је готово преко ноћи постао интернет-сензација. Имају више од 28 милиона прегледа на „јутјубу”, а данас, осим у концертним халама, наступају и на стадионима. Овако тумаче успех:

– Ангажовали смо кинеског дечака са „брзим прстима” да „свира” све наше клипове на „јутјубу” нон-стоп неколико недеља. Он се стално жалио да нема времена да оде ни до тоалета. Чудно! Шала, али у право време смо открили „јутјуб”. Тада, 2007. године, то је било релативно ново, али кроз неколико недеља наши клипови су се ширили интернетом као вирусна инфекција. Убрзо су и телефони почели да звоне, да стижу мејлови, и неколико менаџера је било заинтересовано да нас заступа. А људи су нас свуда препознавали, од даме на скенеру за пртљаг на аеродрому, до студента економије у сред Америке.

Долазе из два потпуно различита бекграунда. Док је Алекси Игудесман из Русије, Хјунг Ки Џу, пореклом из Јужне Кореје, рођен је у Лондону. Упознали су се у Јехуди Мењухин, школи у енглеској престоници, а спојила их је, кажу, храна! Имали су и фантастичне професоре који су их охрабривали да буду креативни:

– И Мењухин је био човек врло отвореног ума и он нас је инспирисао. Упознали смо се када смо имали 12 година, а ментално, још смо у том добу.

Своје наступе не сматрају неконвенционалним, већ је за њих такав начин извођења класике потпуно нормалан, подсећајући да је тако било и у време Моцарта или Листа:

– У 20. веку, презентација класичне музике постала је веома уштогљена, а музичари нису били охрабривани да импровизују и забављају се. То се коначно мења и узбудљиво је бити сведок креативности музичара данас. А публика вапи за другачијим приступом музици.

Када су основали дуо, циљ им је био да искажу своју креативност, а да ли, можда, захваљујући њиховом приступу класици, клинци данас више слушају Брамса, Моцарта, Баха…

– Млади ће увек ценити добру музику, било да је у питању Брамс, „Рејдиохед” или Еминем. Трик са класичном музиком је да је не упакујете да буде елитистичка и озбиљна. То младе плаши. После наших наступа, добијамо много порука од деце, студената и родитеља који нам кажу да се захваљујући нашем шоу више интересују за класичну музику, купују инструменте или им се враћају, или пак купују дискове класичне музике и одлазе на концерте.

----------------------------------------------

Велика кошмарна музика

Питамо и како је „Мала ноћна музика” постала „ноћна мора”, па прерасла у „Велику кошмарну музику”.

– Због свих ноћних мора које могу да се десе током припрема за концерт. А „Велики кошмар” због тога што је тај шоу са симфонијским оркестром. Нема ничег узбудљивијег него када се 60 људи откачи и забавља на сцени. Тренутно се спремамо да изведемо „Велики кошмар” у Холивуд боулу, са Лосанђелеском филхармонијом.