Klasika ne sme da bude uštogljena

Danas u svetu nema baš mnogo klasično obrazovanih muzičara koji, uz klasiku, izvode popularne hitove, nastupaju bez pantalona, sviraju na mutilici za neskafu, zasmejavaju publiku, prave skečeve…Baš to nudi tandem Igudesman (violina) i Džu (klavir), koji je, osim publike širom sveta, oduševio i svoje kolege – izvođače klasične muzike, ali i filmske zvezde kakve su Rodžer Mur ili Džon Malkovič.

Beogradska publika imaće priliku da ponovo uživa u njihovom urnebesnom nastupu 13. septembra u Kolarčevoj zadužbini, a popularan duo ne može da dočeka dolazak, jer je, kako ističu u razgovoru za naš list, hrana u Srbiji „izvan ovog sveta”. Kad stignu u Beograd, publika će, kažu, videti da su „stariji i zgodniji”, a na repertoaru će biti njihovo viđenje Mocartove „Male noćne muzike”, koju su prekrstili u „Malu košmarnu muziku”:

– A možda ćemo Srbe počastiti sa nekoliko numera koje trenutno pripremamo za naš novi šou „A sada Mocart”.

Pre nekoliko godina ovaj neobični duo je gotovo preko noći postao internet-senzacija. Imaju više od 28 miliona pregleda na „jutjubu”, a danas, osim u koncertnim halama, nastupaju i na stadionima. Ovako tumače uspeh:

– Angažovali smo kineskog dečaka sa „brzim prstima” da „svira” sve naše klipove na „jutjubu” non-stop nekoliko nedelja. On se stalno žalio da nema vremena da ode ni do toaleta. Čudno! Šala, ali u pravo vreme smo otkrili „jutjub”. Tada, 2007. godine, to je bilo relativno novo, ali kroz nekoliko nedelja naši klipovi su se širili internetom kao virusna infekcija. Ubrzo su i telefoni počeli da zvone, da stižu mejlovi, i nekoliko menadžera je bilo zainteresovano da nas zastupa. A ljudi su nas svuda prepoznavali, od dame na skeneru za prtljag na aerodromu, do studenta ekonomije u sred Amerike.

Dolaze iz dva potpuno različita bekgraunda. Dok je Aleksi Igudesman iz Rusije, Hjung Ki Džu, poreklom iz Južne Koreje, rođen je u Londonu. Upoznali su se u Jehudi Menjuhin, školi u engleskoj prestonici, a spojila ih je, kažu, hrana! Imali su i fantastične profesore koji su ih ohrabrivali da budu kreativni:

– I Menjuhin je bio čovek vrlo otvorenog uma i on nas je inspirisao. Upoznali smo se kada smo imali 12 godina, a mentalno, još smo u tom dobu.

Svoje nastupe ne smatraju nekonvencionalnim, već je za njih takav način izvođenja klasike potpuno normalan, podsećajući da je tako bilo i u vreme Mocarta ili Lista:

– U 20. veku, prezentacija klasične muzike postala je veoma uštogljena, a muzičari nisu bili ohrabrivani da improvizuju i zabavljaju se. To se konačno menja i uzbudljivo je biti svedok kreativnosti muzičara danas. A publika vapi za drugačijim pristupom muzici.

Kada su osnovali duo, cilj im je bio da iskažu svoju kreativnost, a da li, možda, zahvaljujući njihovom pristupu klasici, klinci danas više slušaju Bramsa, Mocarta, Baha…

– Mladi će uvek ceniti dobru muziku, bilo da je u pitanju Brams, „Rejdiohed” ili Eminem. Trik sa klasičnom muzikom je da je ne upakujete da bude elitistička i ozbiljna. To mlade plaši. Posle naših nastupa, dobijamo mnogo poruka od dece, studenata i roditelja koji nam kažu da se zahvaljujući našem šou više interesuju za klasičnu muziku, kupuju instrumente ili im se vraćaju, ili pak kupuju diskove klasične muzike i odlaze na koncerte.

----------------------------------------------

Velika košmarna muzika

Pitamo i kako je „Mala noćna muzika” postala „noćna mora”, pa prerasla u „Veliku košmarnu muziku”.

– Zbog svih noćnih mora koje mogu da se dese tokom priprema za koncert. A „Veliki košmar” zbog toga što je taj šou sa simfonijskim orkestrom. Nema ničeg uzbudljivijeg nego kada se 60 ljudi otkači i zabavlja na sceni. Trenutno se spremamo da izvedemo „Veliki košmar” u Holivud boulu, sa Losanđeleskom filharmonijom.