Ко шпијунира Бога

ИНТЕРВЈУ
Светски бестселер "Божји шпијун", објављен у 39 земаља, младог шпанског писца и новинара Хуана Гомес-Хурада (1977, Мадрид), који је у преводу Јасмине Николић објавила београдска "Лагуна", трилер је који се чита у једном даху. Међутим, "место злочина" је Ватикан, што баш и није тако уобичајено. Радња нас уводи у 2005. годину, у Рим и време када умире папа Јован Павле II. Уочи конклаве, која ће дати име новог папе, на најјезивији и ритуални начин убијена су два кардинала либералног крила. Млада Паола Диканти, психолог и криминолог, почиње истраживање са CIA агентом – са оцем Антонијем Фаулером и Фабиом Дантеом, чланом обезбеђења Ватикана, Паола трага за свештеником Виктором Кароским…Са Хуаном Гомес-Хурадом,  разговарамо, путем електронске поште, о настанку овог његовог првог романа.

Шта вас је навело на то да напишете књигу о криминалу у оквиру Ватикана? Шта је ту заиста стварно, а шта би могло бити према "законима вероватности и нужности"?

Врло добро питање! Моја прва мисао била је да напишем књигу о серијском убици, и томе како је могуће да свако постане монструм. Када сам почео да истражујем ову тему схватио сам да заиста било ко, под одређеним околностима, може да пређе ту осетљиву линију која дели здрав разум од лудила. Једном сам се пробудио у пола ноћи и отишао у кухињу да пијем воде. Тада сам у корпи са вешом угледао црну блузу, са белом мајицом унутра. У мраку су, тако сједињене, изгледале као свештеничка одора, и досетио сам се: а шта ако свештеник постане серијски убица? Требало ми је три године истраживања да бих одговорио на ово питање! Све је у овој причи могуће, заиста.

Шта мислите о литератури у стилу Ден Брауна? Шта сачињава добар трилер, по Вашем мишљењу, и који писци су инспирисали Ваш рад?

Па, "Божји шпијун" није литература у стилу Дена Брауна, али је нешто ближа раду Томаса Хариса и Кена Фолета. Ја стварно уживам у добром бестселеру, и не верујем у етикетирања књига. Роман је добар или лош, узбудљив или досадан. Многи снобовски критичари кажу да популарна проза нема значаја, али ја се на то само смејем. У "Божјем шпијуну" читамо о злостављању деце, што је дубоки одраз порекла зла у човеку, о пожуди и моћи, конфликту између истине и социјалног благостања. Све ово су кључне теме човечанства! Инспирисали су ме Кен Фолет, Томас Харис и Стивен Кинг. Обратите пажњу на Кинга, на пример. Деценијама су га "комадали" снобовски критичари у његовој земљи. Када је добио Калдекот медаљу критичари су га одмах признали! Шта је са три стотине милиона књига које је продао пре тога? Има много лицемерја у тим етикетирањима писаца. Али, читалац зна шта је добро.

Шта сте хтели да кажете када сте у везу довели тајне организације, Ватикан и CIA? Ко може да шпијунира Бога?

Све обавештајне службе имају међусобне контакте. Неке раде заједно, неке не. Постоје основане приче о тајним везама између Мосада, Ватикана и CIA, а неке су објашњене у "Божјем шпијуну". Ко може да шпијунира Бога? Сјајно питање! Мисао је парадоксална. Нико не може да шпијунира Бога, а онај ко шпијунира за Бога сувишан је, пошто све зна. Па, у чему је право значење овога? Читалац ће то открити у роману.

Необично је у Вашој књизи што од почетка знамо све о убици, његов ум и сећања, али је он сам неухватљив. Зашто сте га таквим саздали?

Виктор Кароски је озбиљно "неупотребљив" свештеник који се лечио у Институту "Сент Метју" у којем се рехабилитују свештеници оптужени за сексуално злостављање. То место стварно постоји, али се о њему ћути. Очигледан је морални конфликт ових људи којима се не суди по "цивилној правди". Виктора Кароског, у једној линији књиге, упознајемо преко његовог досијеа и разговора које је са лекарима водио у Институту. Градећи структуру романа користио сам и интроспективне флешбекове које је детектив Паола Диканти употребила да одреди профил серијског убице. Тешкоћа проналаска Кароског део је мистерије романа!

"Сви нормални људи личе један на другог, а сваки криминалац је поремећен на свој начин" – поиграли сте се чувеном Толстојевом мишљу из "Ане Карењине". У чему је посебност лудила Кароског?

Његов главни проблем је интеграција сексуалности у личност. Постоје ту и други проблеми, као што је однос са родитељима и чињеница да није могао да се сети да је и сам био злостављан у детињству. Како је све ово везано за заплет романа и зашто је уходио кардинале… то је тајна коју читалац треба да открије. Због уобличења лика Виктора Кароског разговарао сам са многим психијатрима специјализованим за криминологију, у намери да постигнем максимум реалистичности.

Верујете ли у теорију о "последњим данима"?

Тешка тема. Стварно верујем да је спасење ствар вере у сопствено поштење, уместо у неку од религија. Чудна је ствар теорија о "последњим данима". Не верујем у њу, али ће о њој бити речи у мом следећем роману!

Да ли сте случајно једном лику дали име Данте, или је то омаж великом класику?

Наравно да је то било намерно. Данте је Паолин водич у Ватикану, као што је Вергилије био Дантеов у паклу. Сличности се умножавају како роман одмиче.

Да ли се некада уплашите да ће неко доћи на идеју да убија на начин који сте описали у "Божјем шпијуну", слично ономе што је Вуди Ален духовито приметио: "Када слушам Вагнера, пожелим да нападнем Пољску"?