Прекретница на берзи

Од почетка ове године грађани Србије као да су коначно схватили да на берзи могу да остваре значајну зараду, немерљиво вишу него да новац чувају у банци убирајући скромне камате!

Српско тржиште капитала, чије потенцијале су странци, пре свега институционални инвеститори, препознали још пре две-три године, постало је атрактивно и домаћим инвеститорима, који су у прва два месеца доминирали у промету, поставши жестоки конкуренти страним инвеститорима на домаћем терену!

– Странци су допринели не само оживљавању тржишта капитала, већ и његовом експанзивном развоју, што је Србију довело на инвестициону мапу света, али су, истовремено, допринели да наши људи схвате да берза није место само за богаташе који купују акције ради стицање већинских удела у фирмама, већ и за зараду на ценовној разлици која је доступна и онима са скромнијим иметком – каже за наш лист директор Београдске берзе Гордана Достанић.

Излазак из "транзиционих пелена"

Све је очигледније да српска берза коначно излази из "транзиционих пелена", у којима се башкарила малтене до пунолетства, будући да је реоснована у децембру 1989. године.

– Додуше, праве могућности тржишта капитала за развој привреде код нас још нису почеле да се користе. Акцијама се још тргује на ванберзанском тржишту, тако да тек предстоји искорак ка "правој" берзи који подразумева котацију акција и продају новоемитованих хартија ради прикупљања свежег новца за развој без кредита. Засад се на котацији налазе само обвезнице старе девизне штедње, али се очекује да би ова година могла да буде прекретница, тако што би се на листингу нашле акције елитних српских фирми. На такозване иницијалне јавне понуде акција се, међутим, још чека.

Један од разлога што наше компаније оклевају да листирају своје папире јесте у чињеници да то подразумева низ обавеза емитента, пре свега, у погледу информисања акционара и инвестиционе јавности, о свим чињеницама које могу да утичу на промет и цену акција. То, истовремено, значи да би берза, као контролор, надгледала да ли компаније чије се акције листирају поштују своје обавезе, а ако то није случај, могла би да их избаци са званичног тржишта.

Берза је и досад, селектујући најликвидније компаније и омогућивши им континуирани промет, веома допринела њиховом угледу међу инвеститорима, премда оне саме, упорно опстајући на ванберзанском тржишту, показују неспремност да даље повећају свој рејтинг – каже Достанић. Међутим, за фирме, емитенте акција, излазак на листинг берзе, посебно на А листу, велика је препорука и доноси поене међу инвеститорима и пословним партнерима, као и међу постојећим акционарима. Компаније које листирају акције лакше долазе до зајмова или до купаца нових емисија акција ради прикупљања средстава за развој, што је, такође, једна од најзначајнијих улога берзанског тржишта.

Куповина "на слепо"

Чињеница да су сад акције на ванберзанском тржишту већину инвеститора доводи у ситуацију да купују "на слепо", односно да се претварају у својеврсне коцкаре, јер немају на располагању све неопходне податке о емитентима.

– Има фирми које нису иновирале проспекте од 2004. године – указује Достанићева – тако да су инвеститори принуђени да до жељених информација долазе на неформалне начине, док је професионалним улагачима (фондовима) на располагању и база података Центра НБС за бонитет и других релевантних институција, као и услуге портфолио менаџера и инвестиционих саветника.

Не треба заборавити ни то да многи страни инвестициони фондови немају дозволу да улажу на незванична берзанска тржишта, што значи да би увођењем А и Б тржишта берза могла да привуче и најозбиљније светске играче. Услови за излазак на А тржиште на Београдској берзи су строжи и захтевнији у погледу информација које су емитенти дужни да предоче јавности, од оних који важе у земљама некадашње СФРЈ, јер је циљ да се издвоје акције елитних компанија које би нашле место у будућој регионалној привредној репрезентацији, односно у корпи индекса елитних акција југоисточне Европе – наглашава наша саговорница.

– Међутим, и држава, чији се представници вербално понашају као апостоли тржишне економије, требало би да искористи нарастајући интерес инвеститора за српско тржиште капитала тако што би део акција садашњих јавних предузећа изнела на берзу – сматра Достанићева. Тиме држава не би угрозила свој већински удео, нити би довела у питање своје право да доноси стратешке одлуке у тим компанијама, али би понуда на тржишту била знатно ојачана по асортиману, квалитету и количини хартија које би биле понуђене инвеститорима. С друге стране, домаћи приватни пензиони и инвестициони фондови би добили прилику да улажу у првокласне и профитабилне хартије, чиме би била смањена потреба да се капитал наших грађана износи у иностранство и да се њиме развијају туђе привреде.