Не стидим се да гласно говорим о осећањима

Ивана Кузмановић (46) је писац тиражних књига, а њена основна тема је љубав. Не, ни она још није успела да открије космичку формулу љубави, али зна да се свако рађа с могућношћу да воли, као и да љубав зависи од нивоа свести заљубљених. И зато будите стрпљиви. Иванина дела тек стижу.

Написала је пет књига у чије текстове је уткала своја животна искуства: „Лемурова љубав”, „Мање од три”, „Амор Портењо”, „Од када сам се заволела волим” и сад „У име љубави”. 

Иванина животна искуства се мере „тонама”. После средње школе отишла је у Њујорк, повучена стихом песме Френка Синатре: „Ко успе тамо може успети билогде”. Била је конобарица, учитељица јоге, манекенка... Потом је у Београду започела музичку каријеру и то као чланица групе „Аска”. Дипломирала је на Правном факултету у Београду, а певачку каријеру је окончала 2004, као члан дуа „Латино”. Оснивач је све посећенијих сусрета „по мери срца”, разговора о љубави, а ради и као саветник за лични развој.

Живи у Београду. У браку с Нарцисом има тромесечног сина Филипа.

Кад сте се заљубили у писану реч?

Не знам да ли сам се заљубила. Једноставно је текло, а ја сам следила ток. Као девојчица сам побеђивала на школским и републичким конкурсима, моја прва награда била је „Змајева”, а песме су објављиване у истоименим новинама.

Чему тежите у писању?

Мој основни мотив је преношење порука и искустава за које верујем да могу да буду од користи читаоцима. Радња се спонтано свије око суштине.

Да ли се нечега одричете у име писања?

Не. Писање ми иде лако, јер постало je најадекватнији начин мог изражавања и испољавања, а енергију коју трошим далеко је мања од оне која ми се писањем враћа. 

Ко вам је узор у књижевности?

Сабато, Шлинк, Томас Ман, Хесе су моји омиљени писци.

Како сте стицали углед?

Не трудећи се да га стекнем. Верујем да су искреност, емпатија и нескривене емоције нешто што повезује и зближава људе.

За којим вредностима трагате?

Увек желим љубав, истину, спокој, свесност, блискост, размену... Као и неспутано бивање у „сад” и „овде”

Која је лепеза ваших осећања?

Пишем о ономе што доживим. Та осећања се не разликују од оних која има сваки човек. Само се не плашим и не стидим да о њима гласно говорим. У питању су страхови, сумње, радости, страсти, патња и наравно – љубав са великим „љ”.

Чиме се поносите?

Способношћу да се мењам, да учим, растем, да не одустајем, верујем, волим, и будем све више аутентична.

Шта желите да заборавите?

Баш ништа. Јер, бојим се да бих то морала поново да проживим. Свако искуство нечему служи, али ми смо размажени, па бисмо да одбацимо непријатна. А из њих, заправо, највише учимо.

Како себе доживљавате?

Сваког дана сам иста, али и другачија. Понекад се не препознајем. Повремено сам себи досадна. Али, увек се волим и прихватам. Свакога дана све више.

Чему себе учите?

Препуштању и прихватању. Без тога ничега нема.

Колико поштујете наду и илузију?

Наду сам заменила вером. Од илузије се не може побећи, јер у њој живимо. Али, гласам за свесност.

Како реагујете на зло?

Можда ће звучати чудно, али нисам чест сведок зла. Не читам новине, не гледам ТВ, а уживо срећем дивне особе. Мудри људи кажу да је на зло најбоље реаговати игнорисањем, уколико нисмо у могућности да деламо. А и када смо у могућности, ко смо ми да судимо?

А како се браните од сујете?

Против туђе не могу ништа, а и са својом годинама муку мучим. Најважније да ми је пред очима. Кад је видим – мање ми шкоди.

Шта вам је најважније у браку?

И у браку и ван њега – љубав. „Чини из љубави и чини што ти је воља” рекао је Тома Аквински.

А шта у дружењу?

Ништа мање него у браку. Немам више времена ни потребе за половичним односима. Од како сам заволела себе и изгубила страх од самоће, односи су ми много искренији. Или јесу или нису.

Како чувате личну слободу?

Човек је слободан или неслободан само у односу на самог себе. Највећи затвор је онај који сами себи направимо. Али, удесили смо га тако да често заборавимо да смо у њему. А слобода је љубав, знање, вера, свест… На томе радим – свакодневно.

Које су ваше жеље и потребе?

Здрав и спокојан живот моје породице.

Који односи вас разгаљују?

Сви у којима има блискости. Она се међу људима роди истог трена када отворе своја срца и допусте да их споји оно што је једино истинито у нама – љубав.

А који растужују?

Они које неспоразуми и ћутања, потпомогнути крутим ставовима и слабостима, могу – неповратно да раздвоје.

Чему не можете да одолите?

Осмеху и сузама сина Филипа. И сладоледу, али има већ неколико дана како ипак успевам.

Да ли отворено говорите о сексу?

Да, као и о свему другом. Само, нико ме ништа о томе не пита (смех). Било би дивно када би се о томе говорило у школама. Али, у школама се ни о љубави не говори на прави начин.

Како чувате лепоту?

Хвала! Ма, данас свако може да буде физички леп, али то ништа не вреди ако нам душа није пуна дугиних боја.

Шта је за вас успех?

Прихватање животних ситуација. Спокојно, са свешћу да ће проћи било да су пријатне или не. Започињање новог дана с осмехом и радошћу.

Како негујете здравље?

Исхраном, спортом, медитацијом, акупунктуром, масажом, позитивним мислима.

Које место је рај на земљи?

Острво Тасос, ван сезоне. Море је топло и чисто. Мирис четинара се лепи за ноздрве. Ноћу се чују само зрикавци и птице. Плаже су пусте, а на небу милијарде звезда које чекају да их неко пронађе...